Neki se raduju poklonima u novogodišnjoj noći, dok je kod drugih tradicija šuškanja ukrasnim papirima rezervisana za Badnje veče, odnosno Božić.

Oduvek sam pripadala ovom drugom delu populacije, pa mi je dok sam bila mala Nova godina bilo još samo jedno obično veče posle kojeg dolazi ono najvažnije – Badnje veče. Ni danas nije mnogo drugačije.

Ranom zorom, tata i braća odlazili su po badnjak, i toga se sećam kao kroz maglu. Sada to obavimo mama i ja, kao i većina, na pijaci. Tu se kupi i žito, a tata je oduvek zadužen za donošenje slame. I to ne malo slame, nego slame dovoljno da se valjamo u njoj, i da je kasnije tri dana čistimo i brišemo prašinu.

Za moju porodicu ovo je najlepši dan u godini, veče kada se ne postavlja pitanje gde smo, jer odgovor svi znamo. Ovo je dan kada i Leo oblači svečano odelo, postaje irvas na nekoliko minuta, i strpljivo čeka svoj poklon. Dobro, možda ne baš toliko strpljivo.

Foto: Freepik.com

 

Tu smo svi, ispred jelke, čekamo otvaranje poklona. Svako je svakome kupio neku sitnicu, a u goste nam uglavnom stižu rođaci koji se brzo uklope u ovaj lep ritual. Za večeru se jede riba, a na vrata svakih 5 minuta neko kuca. To su korinđaši, maskirana deca koja pevaju božićne pesme, a za uzvrat dobijaju slatkiše i voće. Tako je bar bilo dok sam ja korinđala, a današnji klinci stoje dok ne vide da vadite novčanice, a ako im date narandžu ili jabuku, lica se brzo smrknu. Zanimljivo ih je gledati tako male i prefrigane, i po njima videti kako se sve oko nas menja…

Na ulicama se loži badnjak. Širi se miris paljevine, a zvuk petardi ne prestaje. S vremena na vreme neko uzvikne, pa svi pogledamo ka nebu i vatrometu u daljini. Čuje se muzika, a ako za Badnje veče padne sneg, to je pravi užitak. Ove godine možemo se radovati snežnom prekrivaču, pa će božićno jutro biti još lepše.

Liturgija u crkvi se uglavnom služi u ponoć, pa oni koji su postili odlaze na pričest, ljudi pale sveće i mole se za svoje najbliže. Božić je dan kada vlada neki poseban mir, dan kada vazduh miriše drugačije. Barem na taj jedan dan, u Srbiji skoro ništa ne radi, svi su sa porodicama, i ovo je dan kada se zaista oseti praznični duh. Dan koji ni jedna Nova godina ne može da zameni, barem ne meni.

 

Slađana Zličić

Izvor: www.luftika.rs