Mala škola plivanja
Plivanje je ujedno i druženje, korišćenje slobodnog vremena, jačanje samopouzdanja, pozitivno utiče na psiho-socijalni i fizički razvoj deteta.
Plivanje je ujedno i druženje, korišćenje slobodnog vremena, jačanje samopouzdanja, pozitivno utiče na psiho-socijalni i fizički razvoj deteta.
Disanje:
Pritisak vode uzrok je za jače izdisanje vazduha – dete je zbog njega prisiljeno jače udahnuti. Tako mu jačaju dišni mišići, a vitalni kapacitet poveća se za skoro 20 %.
Kardiovaskularni sistem:
Pritisak vode pozitivno utiče i na kardiovaskularni sistem, jer deluje i na delove tela koji su u vodi, te preko kože na vene. Pod uticajem tog pritiska dotiče oko 20 % više krvi u desni deo srca i preko pluća u levi deo srca. Tako se povećavaju i jačaju mišići srca.
Skelet:
Na razvoj skeleta utiče dečje intenzivno kretanje u vodi, što za posledicu ima intenzivni rast kostiju i njihovo dobro oblikovanje. Takvom detetu se i kičma počne pre menjati iz okruglog u dupli S oblik.
Mišići:
Plivanje dovodi i do oblikovanja kompletnog mišićnog sistema. Ortopedi u tome vide osnovu za zdrav razvoj deteta bez lošeg držanja tela. U položaju na stomaku u vodi jačaju mišići leđa, ramena i drugi mišići.
Termoregulacija:
Razlika između temperature tela i temperature vode (između 32 i 37 °C) poticaj je za uspostavljanje termoregulacije i otpornosti tela. Redovnim vežbanjem popravi se: reakcija detetove kože na hladno, sposobnost termoregulacije i jača se imunitet.
Roditelji su prvi učitelji plivanja, jer već kod kuće, u kadi, daju detetu prve informacije o vodi i prijatnom, i neprijatnom doživljavanju tog medija. Zato je odnos roditelja i okoline prema vodi za dete vrlo važan. Nikada ne terajmo dete! Potreban je pravilan, stručan način. Deca koja su uključena u tečajeve plivanja pod stručnim nadzorom mogu, kada sama postanu roditelji, svoje znanje preneti na svoju decu.
Učenjem plivanja treba početi što ranije, pod uslovom da dete voli vodu i da se je ne plaši. Strah od vode nije urođen, nego nastane zbog negativnog iskustva. Zato je na početku učenja plivanja veoma važno da dete dobije pozitivna iskustva i da se oseća sigurno. Tako je u stvari početak priprema za plivanje već kod kuće u kadi, još mnogo pre nego što dete krene na bazen.
Učenjem plivanja, po Fredovom metodu, bi trebalo početi što pre – još dok je dete beba, dok se još zna odgurnuti nogicama, jer taj refleks izgubi kada prohoda. Osnova za ovu metod su Fredovi obruči koji imaju deo za stomak na kojem dete leži u položaju za plivanje. Ovaj program izvodi se u dubokoj vodi, tako da dete zavezano za ovaj obruč već prvi sat oseća snagu i klizanje vode, i samostalno se kreće u vodi. Beba se oseća sigurno i opušteno i zato brzo napreduje.
Osim Fredovog metoda, plivanje se uči i po klasični metodom koji se zasniva na 6 stepena navikavanja na vodu:
- navikavanje na otpor vode,
- ronjenje,
- gledanje pod vodom,
- izdisanje u vodi,
- plutanje,
- klizanje.
Vežbe kao što su umivanje, tuširanje glave, ronjenje, gledanje pod vodom, izdisanje u vodi i slično može dete izvoditi i kod kuće, u kadi. Tako možemo skratiti vreme navikavanja na vodu na »tečajevima plivanja« i posvetiti se učenju plivanja. Reč učenje ne smemo razumeti kao prinudu, jer je učenje plivanja uz igru vrlo prijatno i zabavno i za najmlađe. Igra je priprema za život, u ovom slučaju priprema na plivanje.
Deci treba puno ponavljanja pravilnih pokreta i zato se preporučuje učenje plivanja po Fredovom metodu u prvoj godini ili između četvrte i pete godine života, jer je tada najefikasnije. Istraživanja su pokazala da je najslabije vreme za učenje plivanja između prve i treće godine starosti. Zato preporučujemo da Fredov metod uče u vrtićima, jer bi deca posle završenog programa već znala plivati. U školi bi tako samo dograđivali njihovo znanje i učili ih drugim tehnikama, skokovima i bezbednosnim vežbama kao preventivi pred davljenjem …