Nije bitno da li je to bio rani ili kasni gubitak trudnoće. Već je postojala veza između majke i bebe. A ljubav je već bila duboko usađena u majčino srce.

Kada žene otkriju da sam izgubila bebu tokom 20. nedelje trudnoće, često podele sa mnom priču o sopstvenom gubitku, ali umanjuju njegov značaj govoreći da su bile „samo“ šesta nedelja, osma nedelja ili .... nedelja trudnoće kada je došlo do njihovog gubitka. I obično tu njihovu priču prati nešto nalik objašnjenju kako se njihov gubitak ne može porediti sa mojim.

I pretpostavljam da sam nekad i sama rekla ili pomislila slično. Kada sam poredila svoj rani gubitak trudnoće u odnosu na kasniji, svela sam to na ništa drugo do medicinski nesrećni slučaj koji se dogodio kada sam bila „samo“ šesta nedelja trudnoće. A kada sam čula za nečiji gubitak na samom kraju trudnoće, razmišljala sam da je moglo biti gore, mogla sam da izgubim bebu u 40. nedelji, umesto „samo” u 20. nedelji.

E tu je problem. To poređenje. To razmišljanje da je jedna trudnoća, jedan život, značajnija od drugog zbog svog trajanja. To razmišljanje da je gubitak bebe koja je bila premala da bi je videli ili držali manje značajna od bebe koja je bila dovoljno velika za krevetac, ali je umesto toga položena u kovčeg.

 

PROČITAJ JOŠ: Duboke rane gubitka trudnoće

 

Istina je da moji gubici nisu ni manje ni više značajni od bilo kojih drugih. Bilo da je to bio rani gubitak ili kasni gubitak, propustila sam iste stvari kao i svaka druga mama koja je imala spontani pobačaj. Propustila sam da upoznam dvoje moje dece. Nedostajale su mi proslave i polasci u školu. Nedostajali su mi svakodnevni trenuci koji bi činili većinu uspomena sa dve bebe koje nisu stigle kući.

Ne znam detalje nečijeg gubitka, niti mogu reći da znam tačno kako je na njih uticao gubitak. Ali znam da ne postoji „samo“ u gubitku trudnoće. Ni u mom ili bilo čijem drugom.

Postojala je trudnoća koja je već napredovala do šest, osam ili dvadeset nedelja. Već je postojao život, o čemu svedoče dve ružičaste linije. Iste ružičaste linije koje su već upozorile ženu na njenu ulogu majke. Već se čuo zvuk otkucaja srca, bilo da je kucalo jedan dan, jedan mesec ili duže.

 

PROČITAJ JOŠ: Biohemijska trudnoća - kako mogu da budem malo trudna?

Već je postojala veza između majke i bebe. A ljubav je već bila duboko usađena u majčino srce. Ljubav koja je već počela da raste od trenutka kada se prvi znak života pojavio u nekada praznom prozoru testa za trudnoću...

Nije važno da li je trudnoća trajala „samo“ nekoliko nedelja. Nije bitno da li je to bio rani ili kasni gubitak.

Ono što je bitno je da je već postojala beba koja je bila neizmerno voljena. A ljubav se ne može meriti nedeljama.

 

Odabrala i priredila Ringeraja.rs

Izvor: A Beautifully Burdened Life