Vaša beba već danima plače i nervozna je, a vi pucate po šavovima. Evo kako da ostanete pri zdravoj pameti kada vaša beba neće da spava.

Iskreno, veliki izazov je ostati pri zdravoj pameti kada vaša beba ne spava. U uzrastu od četiri meseca do šest meseci, moj sin je spavao u delovima od po 30 minuta - dan i noć, piše Abigale Schreier za Baby-Chick. Muka je bila spuštati ga na podnevnu dremku, ili uveče kada je vreme za spavanje. Vozala sam ga oko kuće, samo da bi odspavao pola sata. Pre nego što sam rodila, nisam imala pojma koliko beba odspava dnevno. Definitivno nisam znala ništa o budnim prozorima i preumornim bebama.

Osećala sam kao da ludim. Kako mogu da ostanem pri zdravoj pameti kada moja beba ne želi da spava? Šta god da smo pokušavali, rezultiralo je kratkim 30-minutnim snom. Bilo je to više nego što sam mogla da podnesem. Sećam se da sam ostavila sina u jaslicama da bih mogla sa dođem kući i vrištim u jastuk. Molila sam za savet prijateljice sa decom sličnog uzrasta. Kada je vrištao, izlazila sam plašeći se da ću povrediti njega ili sebe iz čiste iscrpljenosti, frustracije i anksioznosti. Zaista sam želela da znam kako da ostanem pri zdravom razumu. Kada bi počeo da spava, bili bi smo srećnija i zdravija porodica.

Moj sin je imao medicinski problem koji nismo mogli da rešimo pre njegovog šestog meseca. Takođe, mom mužu i meni dijagnostikovana je postporođajna anksioznost i postporođajna depresija. Na sreću, problem sa spavanjem se konačno rešio sam od sebe, nakon operacije, kada je sin napunio šest meseci. 

Čak i ako vaša situacija nije tako ekstremna kao što je bila naša — postoje saveti i trikovi koji će vas sprečiti da ne izgubite razum. Evo nekih stvari koje će vam pomoći da budete mentalno zdravi za svoju bebu, porodicu i sebe.

1. Duboko udahnite

Pratila sam tehniku disanja 4-7-8, koja je dizajnirana da dovede telo u stanje relaksacije. Specifični obrasci koji uključuju zadržavanje daha na određeno vreme omoguc´avaju našem telu da dopuni kiseonik. Prakse opuštanja takođe pomažu da se telo vrati u ravnotežu i reguliše odgovor „bori se ili beži“ koji osec´amo kada smo pod stresom.

Prvo, razdvojite usne, i napravite forsirani izdah, potpuno izdišuc´i kroz usta. Zatim zatvorite usne, tiho udišuc´i kroz nos dok u glavi brojite do četiri. Zatim, sedam sekundi, zadržite dah. Napravite još jedan šištavi izdah iz usta za osam sekundi. I tako do četiri puna udisaja.

2. Dozvolite sebi da ne radite sve po pravilima

Izgleda da su svi stručnjaci za roditeljstvo: ljudi na društvenim mrežama, članovi šire porodice, pa čak i prijatelji. Koje god metode uspavljivanja primenjivali, važno je zapamtiti da su svako dete i svaka situacija drugačiji. Bila sam ogorčena na mame koje bi objavljivale slatke fotografije svoje bebe kako mirno spava, dok se moja nikada ne bi opustila dovoljno da zadrema.

Danas postoji toliko različitih izvora informacija. Neki od njih mogu biti od pomoći. Međutim, neki su prožeti dezinformacijama. Osim što ove informacije potencijalno izazivaju konfuziju, takođe mogu dovesti do toga da se udaljimo od svog  majčinskog instinkta i ignorišemo svoju intuiciju. Zato izbacite pravilnik. Probajte stvari koje vam odgovaraju.

3. Imenujte svoja osećanja i dozvolite sebi da ih osetite

Jedna od najtežih stvari koje ljudi mogu da urade je da dozvole sebi neprijatna osećanja i nazovu ih pravim imenom. Mame su poznate po tome što mnoge svoje potrebe i osećanja ostavljaju po strani. Ponekad, ako same sebi dozvolite da se osećate ljuto, frustrirano i bespomoćno, to može biti sasvim dovoljno da se smirite. Ne bežite od tih emocija. Zagrlite ih i osetite ih. Zaslužujete da budete saslušani i podržani, posebno kada je teško.

4. Motivišite sebe rečima

Kada moj sin nije hteo da spava, a imala sam osećaj da sam sve probala, šaputala bih mantre sebi: „Ti si dobra mama. Daješ sve od sebe. Biće on dobro. Bićeš dobro”. Uvek iznova sam ih ponavljala sebi. I ovo će proći, obećavam.

5. Uradite nešto

Stavite slušalice i pustite prijatnu muziku. Uradite par vežbi. Dok vaša beba bezbedno leži u svom krevetiću, naravno. A u danima kada nemate snage da se pokrenete, šoljica čaja čini čuda. Možete da se fokusirate na drugi zadatak nad kojim imate kontrolu, a čaj je uvek opuštajući. Čak i ako je nešto tako jednostavno kao što je tuš koji teče preko vaših ramena, bavljenje brigom o sebi i uspostavljanje nekih tehnika uzemljenja može učiniti čuda kada vam je um previše iscrpljen i preopterećen.

6. Budite realni

Moja najbolja drugarica je dobijala od mene mnogo besnih poruka, tokom ta dva meseca nespavanja mog sina. I drago mi je što sam sve delila sa njom jer me je uvek uveravala da će sve biti u redu i da će on na kraju zaspati. Ponudila je savete koje je isprobala sa svoje dvoje dece i rekla mi da je normalno da mnoga deca ne spavaju. Uz nju, osećala sam se kao da nisam sama.

Razgovor o teškim situacijama u vašem životu sa bliskim prijateljem ili članom porodice može zaista promeniti vaš život. Saznanje da niste ludi i da niste sami u svojim borbama može biti izuzetno utešno tokom emocionalno iscrpljujućeg perioda. Nemojte se plašiti da se otvorite. Velike su šanse da u svom krugu osoba imate nekoga ko razume kroz šta prolazite, ili ko može biti rame za plakanje kada vam zatreba.

7. Zapamtite zlatno pravilo spavanja

„Ne možete naterati svoje dete da spava, više nego što možete da naterate sebe“. Možete stvoriti savršeno okruženje i savršene uslove. Ili možete imati savršen krevetić i savršeno povijanje. Ponekad jednostavno beba neće spavati. I to je u redu. Biće sve ok. Ako sve ovo ne uspe i dođete do tačke pucanja, važno je da to prepoznate i reagujete u skladu sa tim.

Kada znate da ste mentalno dostigli tačku pucanja? Šta raditi?

Možda ste ogorčeni ili se ljutite na svoju bebu ili voljene osobe podižući ton. Kada ste u prelomnoj tački, važno je da potražite pomoć. Zamolite svog partnera, dadilju ili bilo koju osobu od poverenja u vašem životu da dođe i pomogne, kako biste se odmorili, ili imali malo vremena za sebe. Ako primetite da se ovo često dešava, to može biti dobar znak da vam je potrebna pomoć u balansiranju tereta roditeljstva.

Koji su znaci postporođajne depresije i anksioznosti? 

Ako imate osećaj straha, uporne brige, intenzivne preopterećenosti, razdražljivosti, tuge, stida, nametljivih misli, gubitka apetita, misli o samoubistvu i nesanicu, možda imate problema sa postporođajnom depresijom i anksioznošću. Najvažnije je znati da se PPD i PPA leče lekovima i terapijom i da sve to ne znači da ste nesposobni ili neuspešni kao roditelj. I muškarci takođe mogu da dožive postporođajnu depresiju i anksioznost, koje zato što nisu uobičajene često ostaju nedijagnostikovane ili neprimećene od strane članova porodice, prijatelja i medicinskog osoblja. Muškarci mogu da dožive poremećaje raspoloženja posle rođenja deteta jer su se i njihovi životi promenili na velike, nepredvidive načine kada su postali roditelji.