Neretko se dešava da roditelji otkriju da nešto nije u redu s vidom deteta tek kad ono krene u školu, pa se ispostavi da ne razaznaje šta je nacrtano ili napisano na tabli ili nosom dodiruje bukvar dok sriče prva slova.

Setimo se pre svega kako dete uči da gleda.
 

1. mesec

Novorođenče se mršti na svetlost lampe (taj test se radi odmah po rođenju). Ako beba ne reaguje na svetlost, neophodna je hitna konsultacija sa stručnjakom.
 

2. mesec

Beba počinje da razaznaje crte lica i prati pogledom sve što se pred njom kreće. Može malo i da „zriki“.
 

3. i 4. mesec

Beba zadržava pogled na raznobojnim igračkama. Raspoznaje osmeh na licima ukućana i uzvraća osmehom. Ako vam se čini da još uvek razroko gleda, posavetujte se s pedijatrom.
 

5. mesec

Dete se često vrlo pomno zagleda u igračku. Prepoznaje bližnje - roditelje, braću i sestre, bake i deke - i raduje im se.
 

6. mesec

Aktivno traži pogledom ljude i predmete.
 

7. mesec

Dugo razgleda igračke i druge predmete koje sada već drži u rukama, zanima se za detalje.
 

Od 8. do 10. meseca

Usavršava stečene veštine. Brzo prepoznaje ukućane, tačno zna ko je „domaći“, a ko nepoznata osoba. Trudi se da zgrabi sve što može da dohvati.
 

11. mesec

Kad čuje pitanje: „Gde je mama?“, traži je pogledom oko sebe. Pažljivo razgleda i najsitnije detalje na predmetima i igračkama.
 

12. mesec

Šta može da posluži kao signal da dete loše vidi?

• Dete drži sve igračke neposredno pred nosom.
• Kad hoda po stanu, često naleće na stvari i ćoškove.
• Dok gleda u neki predmet, sve vreme naginje glavu u stranu.
• Često čkilji, a oči mu se zacrvene.
• Brzo se umori kad razgleda slikovnicu, čita ili gleda televiziju.
• Često se žali na umor i glavobolju.
• Uvek sedne previše blizu televizora ili monitora kompjutera.
• Na određenom rastojanju (blizu ili daleko) ne prepoznaje bližnje.
• Često trlja oči, čak i ako se naspavalo; suze mu oči, iako ne plače.
• Naizmenično zatvara i otvara jedno oko.
• Gleda razroko ili su mu zenice različite veličine.