Šta učiniti kada dete ne može da zaspi uveče ili tokom dana, a vi potrošite više od sat vremena pokušavajući da ga naterate da zaspi?

Da li se u neverici smejete filmskim scenama u kojima roditelji pokrivaju dete ćebetom, ljube ga za laku noć, gase noćno svetlo, izlaze iz sobe i dete zaspi sa osmehom na usnama?

Realan roditeljski život je obično mnogo, mnogo drugačiji.

Pre svega, ponekad veoma teškim bitkama moramo postići da dete bude čisto, obučeno u pidžamu i opranih zuba. Onda ga moramo staviti u krevet. Više od tri puta. I dalje mora da piški i pije vodu, a ponekad je i večernja glad strašna stvar, pa mora ponovo da pere zube. I, naravno, obavezna bajka za laku noć i večernje maženje. I sve one priče koje nam dete priča samo u intimi večernjeg zagrljaja, a koje roditelji zaista ne žele (i ne smeju!) da propuste.

I tako večernja rutina ili uspavljivanje deteta može potrajati sat ili više. Nije ni čudo što roditelji često zaspu tik pored, pa čak i pre svoje dece.

Kako izaći iz ovog začaranog kruga pitali smo diplomiranu medicinsku sestru i specijalistu psihoterapije Helenu Grmek, autorku sajta Spi kot dojenček (Spavaj kao beba).

PROČITAJ JOŠ. Zašto se beba i dalje budi noću (i kako joj pomoći da zaspi)?

Dva mehanizma za spavanje

"San se reguliše pomoću dva mehanizma: homeostatske tendencije ka spavanju i cirkadijanskih ritmova. Kada su ova dva mehanizma u homeostazi, dete je odmorno, što utiče na bolji san i lakše uspavljivanje," objašnjava Grmekova.

I kako postići ovu homeostazu ili pravi ritam spavanja? "Cirkadijalni ritmovi su usklađeni sa svetlom i tamom. Najveće koncentracije hormona spavanja melatonina primećuju se posle 19 časova uveče, pa se preporučuje da se dete uspava između 19 časova i najkasnije do 21 čas posle trećeg meseca. Na to da je dete pospano utiče i homeostatska sklonost spavanju, poznatija kao pritisak u snu. Deca imaju drugačiju homeostatsku sklonost ka spavanju, koja se povećava sa uzrastom deteta.

 

Deca su obično preumorna!

U teoriji, sada nam je sve jasno. Ali šta radimo pogrešno ako uveče (predugo) uspavljujemo dete? "Na ovo mogu uticati nekoliko faktora. Dete može biti preumorno ili neumorno. Ako je mališan završio dnevni san u 15 časova i ima tri godine, donekle je razumljivo da neće zaspati do 20 časova, jer nije pospano, pošto njegova homeostatska sklonost ka spavanju još nije počela da deluje. Uglavnom se, međutim, susrećemo sa preumorom, koji previše opterećuje nervni sistem deteta, pa ga sve teže uspavljuje. Na sposobnost da zaspite takođe utiče svetlost, posebno plava, koja zaustavlja oslobađanje melatonina. Čak ni količina konzumiranog šećera, koja se u današnjoj ishrani krije u mnogo čemu, ne utiče dobro na san," napominje sagovornica, koji zbog toga preporučuje roditeljima kod večernjeg uspavljivanja:

1) Bez crtanih filmova uveče. Dete ne bi trebalo da gleda crtane filmove pre spavanja, jer oni previše stimulišu dečji mozak i samim tim otežavaju detetu da se smiri. Istina je da smo i mi pre spavanja gledali crtane filmove, ali su tada crtani bili mnogo sporiji, manje šareni i takođe mnogo, mnogo kraći. 

2) Što manje slatkiša. Ishrana deteta ne bi trebalo da bude bogata šećerom, posebno ne uveče.

3) Smanjeno osvetljenje. Neko vreme pre spavanja (najmanje pola sata pre spavanja) preporučuje se da smanjite osvetljenje u vašem domu, jer će tako cirkadijalni sat lakše oslobađati melatonin.

PROČITAJ JOŠ: Zajedničko spavanje - da ili ne?

Šta je sa dnevnim spavanjem i svim tim dnevnim bitkama za spavanje?

Dnevno spavanje posle ručka takođe se može pretvoriti u prave bitke za spavanje. Dešava se da dete lako i među prvima zaspi u vrtiću, ali odbija da spava tokom dana kod kuće, čak i ako pokazuje jasne znake umora i pospanosti. Šta onda činiti?

"Dete prolazi kroz različite razvojne periode i negde oko 18. meseca primećujemo da počinje da se jako opire snu. Činjenica da je prešlo u pomenuti razvojni period je zapravo dobar znak da detetov mozak i razvoj idu u pravom smeru," Grmekova nas teši.

Ali, dete se opire da spava i zaspi tokom dana, a mi kao roditelji znamo da mu je to i dalje potrebno. Šta da radimo? "U tom trenutku roditelji moraju da znaju šta žele (da se dete odmori), da insistiraju na tome, i da detetu obezbede okolnosti da lakše zaspi. U vrtiću postoji dnevna rutina i postoje jasna pravila, pa se deca u vrtićima uglavnom ne bune. Ova „privilegija“ je nama roditeljima poznatija, što je takođe dobro, jer ukazuje na to da imamo siguran odnos sa detetom i ono se usuđuje da nam se odupre. Zato preporučujem roditeljima da uvedu rutinu sličnu onoj u vrtiću – što sličniji odlazak na spavanje i kraću rutinu koju će dete povezivati sa spavanjem," savetuje sagovornica, koja upozorava roditelje da se maloj deci ne preporučuje da ukidaju dnevni san, jer to može biti (pre)veliko opterećenje za nervni sistem deteta.

"Ako dete više ne spava tokom dana, ali mu je i dalje potreban dnevni san, primetićemo češće emocionalne izlive i hiperaktivno ponašanje kod deteta. Pošto se mozak mnogo ranije zamara nego mišići, takvo dete će takođe biti podložnije raznim povredama, a i lošije će spavati tokom noći. I sama sam primetila intenzivne noćne strahove kod mog sina onih dana kada nije spavao danju, ali mu je ipak bio potreban san. Što je jako dobar pokazatelj da je nivo hormona stresa u njegovom organizmu bio (pre)visok“, upozorava Grmekova roditelje.

PROČITAJ JOŠ: 9 faza uspavljivanja bebe koja neće da spava

Dete treba da zaspi sa osećajem sigurnosti

Bez obzira kakva je rutina odlaska na spavanje vaše bebe, pobrinite se da i noću i tokom dana beba zaspi bezbedna i voljena, a ne uplašena, uplakana i napuštena, jer "sada je vreme da zaspi sama".

Ne žalite zbog "ukradene" večeri i zbog vremena koje ste proveli uspavljujući dete, jer će uskoro doći noći kada ćete se i vi kao roditelji tinejdžera pitati gde je, zašto je do tako kasno budan i šta radi. Ili se prisetite sa svojom odraslom decom onih trenutaka kada je vaš mališan zaspao na vašim rukama, a vi ste mogli da osetite njegovo opušteno disanje i posmatrate ga kako spava kao anđeo.

I kako sagovornica dodaje: "Roditelji često priželjkuju i očekuju da će deca zaspati kako bismo imali više vremena za sebe. Na taj način idemo na spavanje sa osećajem hitnosti koji dete oseća, jer svi ulazimo u odnose preko neurona ogledala. Kada uspavljivanje postane prijatna aktivnost, posebno za roditelje, onda i deca brže zaspu."

 

Izvor: Ringaraja.net