Ona ne mora da disciplinuje. Ona ne mora da čisti moju kuću, niti da kuva sva jela. Ona ne mora da ispunjava sve fizičke i emocionalne potrebe moje dece svakog dana. Ali kad dođe u posetu, ona želi i radi sve to za nas.

Pisac i mama Emily Solberg podelila je emotivne reči o svojoj majci, kojoj nikada ništa nije teško. Koja bezuslovno voli, a da i ne mora to da kaže.

Moja mama je skoro bila u poseti mojoj porodici...

• Skuvala je sva moja omiljena jela
• Provela je sate igrajući se sa mojom decom
• Otišla je u prodavnicu i opskrbila nas zalihom deterdženta za veš, toalet papira i papirnih ubrusa
• Izvodila je našeg psa u šetnju
• Dok je ona bila tu, kuća je bila potpuno besprekorna
• Moja mama...uvek čini da sve to izgleda tako lako. Svaki put kada nam je u poseti.
• Ne samo da ona uradi sve to, već ona to radi sa toliko RADOSTI.

Neću lagati — u početku nisam bila sigurna kako da se osećam u vezi sa tim. Da li nešto propuštam? Zašto ne mogu da brinem o svojoj porodici na način na koji moja mama brine o mojoj porodici?

Mislim da sam joj jednom i rekla nešto na tu temu, u neverici i pomalo joj zavideći, kada se okrenula prema meni, ne dozvolivši mi da završim...

Nije isto, podsetila me je, biti mama detetu i biti mama mami.

Trenutno sam mama svojoj deci. Svaki dan je posvećen brizi o njima i staranju o tome da budu srećni, zdravi i bezbedni. Svaki dan ih budim, oblačim, nahranim, vodim u školu, idem na sastanke, vodim ih na aktivnosti, pomažem da urade domaći, spremam ih za spavanje. Svakog dana sam odgovorna ne samo za njihove fizičke potrebe, već i za njihove mentalne i emocionalne – pomažem im da regulišu svoja osećanja, umire svoje brige i strahove, posredujem u njihovim neslaganjima, učim ih granicama i pokazujem im kako da komuniciraju sa svetom oko sebe.

Povrh svih drugih stvari koje moram da uradim održavajući naše domaćinstvo.

Moja mama je završila sa majčinstvom na ovaj način.

Zato ona može da radi zabavne stvari. Zbog toga joj moja deca mogu izvući stvari o kojima ja nikada nisam mogla ni da sanjam. Zbog toga ih može obasipati ljubavlju i poklonima, voleti sve njihove vrline i mane, i još joj preostane energije da se pobrine i za sve ostalo.

Zato što nema roditeljsku odgovornost, niti paniku koja se javlja kod mladih roditelja.

Ona ne mora da disciplinuje. Ona ne mora da čisti moju kuću, niti da kuva sva jela. Ona ne mora da ispunjava sve fizičke i emocionalne potrebe moje dece svakog dana. Ali kad dođe u posetu, ona želi i radi sve to za nas. 

Zato što se na taj način priseća kako je biti zaposlena mama maloj deci i koliko je to zahtevno. Seća se koliko je bilo teško, koliko su dani bili dugi, koliko je bilo iscrpljujuće. Dakle, ako može da mi makar malo olakša taj teret, neće oklevati.

I zato, pa . . . Lakše je sve to raditi kada ne morate da radite sve, stalno. Ali što je mnogo VAŽNIJE, znam da ona radi sve to, zato što me voli MNOGO.

I iako je možda završila sa majčinstvom što se tiče svoje dece, sada je mama jednoj mami.