Kada nas infekcija “prikuje” za krevet, antibiotici često deluju kao spas u pravom trenutku. Međutim, malo ko razmišlja o tome šta se dešava nakon što završe svoj posao. Iako uništavaju štetne bakterije, antibiotici mogu poremetiti ravnotežu u našem organizmu, uključujući i mikrobiotu, koja igra ključnu ulogu u jačanju našeg imuniteta. O ovoj važnoj temi razgovaramo sa uvaženim internistom - gastroenterohepatologom, Prof. dr Tomicom Milosavljevićem.

Koja je uloga crevne mikrobiote?

Crevna microbiota se sastoji od milijardi mikroorganizama, uključujući bakterije, gljivice i viruse, koji nastanjuju ljudski probavni sistem. Ona igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja i pravilnom funkcionisanju organizma, a njene funkcije uključuju:

• Varenje: Mnoge korisne bakterije pomažu u razgradnji složenih ugljenih hidrata i vlakana koje inače ljudski organizam ne može sam da svari, čime se oslobađaju važne hranljive materije.
• Zaštita od štetnih mikroorganizama: Zdrava crevna mikrobiota služi kao prirodna barijera protiv štetnih bakterija i drugih patogena, sprečavajući njihov rast i širenje.
• Imunitet: mikrobiota pomaže u regulaciji imunološkog sistema, podstičući njegovu ravnotežu i omogućujući organizmu da odgovori na infekcije bez prekomernih ili neprimerenih reakcija.
• Vitamini: Neke bakterije u crevima podstiču stvaranje određenih vitamina koji su važni za zdravlje.
• Gojaznost, dijabetes tipa 2, pa čak i mentalne bolesti kao što je depresija povezani su sa poremećajima u ravnoteži mikroflore.

Ravnoteža mikroflore je ključna za zdravlje, a faktori kao što su nepravilna ishrana, stres, infekcija i uzimanja antibiotika mogu da naruše ovu ravnotežu. To može da dovede do problema kao što su smetnje u varenju hrane, oslabljen imunitet i druge zdravstvene tegobe.

 

Na koji način antibiotik uzrokuje dijareju?

Antibiotici mogu izazvati dijareju na nekoliko načina, a najčešći uzrok je promena ravnoteže mikrobiote u crevima. Naime, antibiotici ne deluju samo na štetne bakterije, već mogu uništiti i korisne bakterije. Usled te promene u ravnoteži može doći do rasta drugih mikroorganizama, što može voditi ka nastanku infekcije i posledično proliva.

Takođe, antibiotici mogu direktno da iritiraju crevnu sluznicu, što može dovesti do ubrzanje probave i proliva. U težim slučajevima može da se razvije i zapaljenje sluznice debelog creva Ako dijareja postane ozbiljna ili traje duže vreme, važno je konsultovati se sa lekarom kako bi se isključili ozbiljniji problemi.

 

Kako antibiotici utiču na crevnu floru?

Antibiotici ne deluju selektivno samo na štetne bakterije, već i na korisne bakterije koje čine normalnu crevnu floru. Ovaj poremećaj ravnoteže može da dovede do smanjenja broja korisnih mikroorganizama.

Kada antibiotici unište korisne bakterije, oslobađa se prostor za rast drugih mikroorganizama, uključujući bakterije kao što je Clostridium difficile. Ovo može uzrokovati ozbiljne infekcije, što za posledicu ima tešku dijareju i kolitis (zapaljenje debelog creva).

Bez dovoljnog broja korisnih bakterija koje pomažu u razgradnji hrane i preuzimanju hranjivih materija, mogu nastati probavni problemi, kao što su nadutost, gasovi, bolovi u trbuhu.

Zdrava crevna mikroflora ima važnu ulogu u jačanju imunološkog sastava. Poremećaj ravnoteže može oslabiti imunitet, povećavajući sklonost infekcijama.

Neka istraživanja sugerišu da poremećaji u crevnoj flori, poput onih izazvanih antibioticima, mogu povećati rizik od razvoja alergijskih bolesti, uključujući astmu i atopijski dermatitis.

 

Šta pacijent koji uzima antibiotik treba da zna?

Uvek uzimajte antibiotike prema uputstvu koje vam je dao lekar. To znači uzimanje tačne doze u odgovarajućem vremenskom razmaku, Nikada ne preskakati doze.

Čak iako se osećate bolje, nemojte prestajati sa uzimanjem antibiotika dok ne završite celu propisanu terapiju, kako bi se osigurao potpuni odgovor na infekciju i sprečio razvoj otpornosti – rezistencija.

Ne koristiti antibiotike bez recepta: Antibiotici su efikasni samo protiv bakterijskih infekcija, ne pomažu kod virusnih infekcija (kao što su prehlada ili grip). Korišćenje antibiotika bez pravog razloga može biti štetno.

Uravnotežena ishrana bogata vlaknima, povrćem, voćem i fermentiranim namirnicama kao što su jogurt, kefir, može pomoći u očuvanju i obnavljanju crevne flore. Perporučuje se ishrana bogata namirnicama poput belog i crnog luka, banana, integralnih žitarica i drugih vlaknastih namirnica.

Istraživanja ukazuju da uzimanje probiotskih preparata tokom (i nakon) terapije antibioticima može da smanji rizik od dijareje. Takođe, ukoliko se dijareja ipak javi, probiotici skraćuju trajanje dijareje i dužinu bolničkog lečenja.

Većina probiotskih preparata u svom sastavu ima tzv. “dobre” bakterije, ali i one same su osetljive na dejstvo antibiotika, tako da je potrebno praviti interval u uzimanju probiotika i antibiotika.

 

Međutim, probiotik Bulardi® sadrži probiotsku gljivicu Saccharomyces boulardii. Kako je u pitanju gljivica, koja je otporna na sve vrste antibiotika, nije potrebno praviti vremenski razmak, već se može uzimati istovremeno sa antibiotikom. Saccharomyces boulardii vezuje za sebe štetne bakterije, smanjuje gubitak vode i elektolita. Pomaže regulaciji narušenog crevnog balansa, normalizaciji rada creva i zaustavljanju dijareje.

Bulardi® je upakovan u jedinstveno aTECH pakovanje, koje je razvio Probiotic Excellence Center® – naučno istraživački centar u našoj zemlji, specijalizovanom za proizvodnju visokokvalitetnih probiotika. Ova tehnologija pruža dodatnu zaštitu probiotskim ćelijama, čime se osigurava bezbednost i efikasnost proizvoda do kraja roka upotrebe.

Promo objava