Pročitajte šta o dečjim knjigama koje je prevela ima da kaže Slavica Milosavljević, prevoditeljka. Zašto ih preporučuje, šta je to što povezuje knjige i decu, i šta iz istih čak i odrasli mogu da nauče?

Intervju sa Slavicom Milosavljević o knjigama koje je prevela, a koji je pred nama, uradio je Propolis Books 

 

"Ostrvski Meda sve gleda"

- Da li vam se dopala knjiga dok ste je prevodili?

Da, nisam imala osećala nikakav otpor u toku prevođenja.

- Šta vam se najviše dopalo?

Volim Francusku i veoma mi se dopalo što je veći deo radnje smešten upravo u toj zemlji. Mnoge smešne situacije su posledica sudara dve kulture, uljudne skandinavske i bučne francuske. Tu je i ljubav, amour, koja uz male peripetije prevazilazi jezičke barijere. Zanimljivo je i to što se u knjizi primećuje različit tempo kad je porodica u Finskoj, i kad je u Francuskoj.

- Šta vam je predstavljalo poteškoću, izazov?

Uvek je izazov naći pravu reč. Izrazi za nežnosti, bliskost i maženje predstavljali su problem u ovoj knjizi. Trebalo je naći izraze u duhu srpskog jezika, nešto dovoljno poznato, a opet familjarno i lično. Morala sam da isprobavam svoje predloge na ukućanima.

- Kome je namenjena ova knjiga, s obzirom na činjenicu da je priča plišani meda, ali da se teme tiču tinejdžera?

Mislim da cela porodica može da uživa u knjizi. Mala deca mogu da gledaju ilustracije dok se maze s roditeljima, omladinci će se sigurno prepoznati, a roditelje i da ne pominjem. Dok sam prevodila knjigu prisećala sam se trenutaka kad sam znala da kao roditelj moram da imam strpljenja, ali sam umesto toga, naizgled bez nekog vidljivog razloga, prasnula.

 

-  Poznato nam je da je ova edicija u Skandinaviji vrlo popularna, da li ovom romanu predviđate takav uspeh i kod nas?

Teško je predvideti uspeh bilo koje knjige. One imaju svoj, često nedokučiv, život. Svakako smatram da je knjiga vredna, originalna i odličan povod za bliskost u krugu porodice, za pauzu i neophodan predah.

-  Ovo je knjiga za lagano čitanje čitave porodice zajedno, uz podsticanje bliskosti i maženja. Da li nam, u današnjem vremenu instant proizvoda i brzine, upravo treba ovakav lagani tempo ili čitalac može biti iznenađen sporošću koje se propagira?

Ja sam za sporohodni tempo, onaj koji teče kap po kap. I sama vežbam duboko disanje i trudim se da usporim sebe. Nekad mi baš i ne polazi za rukom, ali tu je šuma koja može svakog da smiri. Boravak u prirodi, a toga ima na pretek u ovoj preslatkoj knjizi, i uživanje u njoj pravi je melem za zahuktale ljude današnjice. Skandinaci imaju zakon koju proklamuje opšte pravo čoveka na prirodu, ali on se u osnovi zasniva na starim običajima. Možete slobodno da se krećete u prirodi, da berete plodove, borovnice, maline, kupine, gljive… To je pravo svih, ali dužnost svakog je i da poštuje prirodu. Takav duh provejava i u ovoj knjizi, pa mama Barbara skoro pobožno prinosi grančicu ruzmarina licu da uroni nos i udahne miomirise. Porodični odlazak u lov na voće tokom boravka u Francuskoj, pretvara se u pavu voćomaniju.

 

-  Koliko mentalitetske razlike severa i juga utiču na teme u književnosti i, uopšte, na stil pisanja?

U Skandinaviji su tradicionalno prisutne teme koje opisuju vezu čoveka i prirode. Rekla bih da se to odražava i na stil pisanja. Vremena ima na pretek, ono klizi, mada nije zahvalno uopštavati. Svako vreme nosi svoj stil. Ova opaska svakako se odnosi na Ostrvskog medu.

- Da li priželjkujete prevod nastavka?

Naravno! U nastavku meda plovi preko dubokog mora. Zvuči uzbudljivo, zar ne?

 

 

 

Propolis Books nagrađuje dva najvrednija forumaša na Ringeraji sa po jednom knjigom -  Konrad i Kornelija i Ostrvski Meda sve gleda! Pravo učešća imaju svi registrovani članovi. Konkurs traje od 22.10. do 05.11. Više o tome kako da postanete dobitnik nagrade pročitajte

 

"Konrad i Kornelija"

- Da li vam se dopala slikovnica dok ste je prevodili?

Da, ovo je jedna od originalnijih koju sam dosada prevela.

- Šta vam se najviše dopalo?

Glavni likovi koji su setni, usamljeni i drugačiji. Zreli su, da ne kažem stari, što je neobično za slikovnice koje se čitaju u Srbiji. Ipak, ovakve knjige su već neko vreme prisutne u Skandinaviji.

- Šta vam je predstavljalo poteškoću, izazov?

Koliko se sećam, nije bilo nekih većih poteškoća.

 

- Da li je ovo slikovnica samo za decu, ili nema ograničenja u godištu kom je namenjena, odnosno, da li i odrasli mogu da nauče štošta iz nje?

Mislim da nema uzrasnih ograničenja. Odrasli mogu da se suoče sa svojim predubeđenjima o tome kako odrasla osoba treba da se ponaša. Nekoj deci sigurno su poznati nevidljivi prijatelji koje samo ona vide. Kornelija svog krije u ormanu, sve do trenutka dok u njen život ne uđe živo biće, Konrad.

- Da li je ovaj vid pisanja, u kom sadržaj korespondira sa odraslima, a ilustracije sa decom, postao uobičajen u skandinavskim zemljama?

Da, ima još takvih primera, mada nisu prečesti. Primer koji je možda poznat našim čitaocima su slikovnice o čiča Petsonu.

- Da li vam je Kornelija postala bliska dok ste je oživljavali na srpskom jeziku?

Kornelija je presimpatična, draga i introvertna osoba koja uživa u samoći i obožava knjige. Ljubav prema knjigama nam je svakako zajednička, a poznato je da su prevodioci i njihova braća i sestre pisci samotnjaci.

- Koliko su skandinavski jezici laki ili teški za prevođenje, odnosno, za prenošenje atmosfere?

Pošto već dugo živim u stavu širokog raskoraka između Skandinavije i Srbije, teško mi je da se izjašnjavam o tome. Za mene jedino i ima smisla da prenosim atmosferu iz jedne zemlje u drugu, i iz druge u prvu, pa jovo na novo, pošto i sama ledbim negde između. To ima i svojih prednosti i mana, ali je pre svega privilegija.

- Šta ste naučili prevodeći ovu slikovnicu, da li postoji nešto sa čim se dosad pri prevođenju niste susreli?

Hm…

 

 

 

 

 

 

Promo objava