Ovaj „guza-kaka-prd-smrd-autor“ je najpoznatiji australijski pisac: Endi Grifits govori o završetku serijala Kućica na drvetu.

Pisac za decu koji je prodao milione smešnih (i bljakastih) knjiga govori o tome kako se nosi sa nervozom odraslih i o braku sa svojom urednicom Džil.

Počinjemo pitanjem na koje milioni dece priželjkuju odgovor: ne, Endi Grifits ne živi u kućici na drvetu. Njegov prijatni dom u Vilijamsonu, Viktoriji, stoji čvrsto na zemlji i ne poseduje arenu za rvanje u blatu ni anti-gravitacionu komoru, ali zato ima prostranu sobu sa puno umetničkih dela i ogromnim prozorima koji nadgledaju okean. Grifits – blagog glasa, košćast usled višegodišnjeg trčanja, istetoviran usled godina provedenih u pank muzici – vodi me kroz dvorište do kolibice na stubovima (skoro nalik kućici na drvetu). Upravo tu Endi smišlja knjige koje su ga učinile najprodavanijim australijskim piscem: širom sveta prodato je 19 miliona primeraka, od čega 13 miliona u Australiji.

,,Ovde se zabavljam”, kaže mi dok diskretno gura nogom gumenog guštera koji mi se isprečio na putu.

U unutrašnjosti kolibe nalazi se ostvarenje sna svakog deteta: pećina puna drangulija, šala, starudija i igračaka. Između ostalog tu se nalazi i tegla sa natpisom ,,Endijeva povraćka”, glava krokodila sa plastičnim bebama koje ispadaju iz njegovih čeljusti, kutak namenjen isključivo predmetima u obliku banane nazvan ,,Banarnia” i usamljena lažna kaka koja vreba na polici u dnu. U uglu se nalazi dva metra visoka maketa konstantno rastuće višespratne kućice na drvetu koju su stvorili Grifits i njegov dugogodišnji ilustrator Teri Denton u best-seler serijalu, koji se približava kraju (o ćemu ćemo govoriti kasnije).

Grifitsov bizarni serijal Just (Prosto) o iritantnom dečaku Endiju donela mu je popularnost u Australiji, ali serijal Kućica na drvetu, koji je započeo Kućicom na drvetu od 13 spratova i sada se završava Kućicom na drvetu od 169 spratova, doneo mu je epitet najprodavanijeg autora širom sveta. ,,Knjige iz serijala Just su 80% haos, a 20% fine. Kućice na drvetu su 20% haos, 80% fine”, Endi objašnjava popularnost ovog potonjeg serijala. ,,Ipak je konvencionalniji – većini ljudi nije potreban svet pun pank rok haosa i bespotrebnih odvratnosti ma koliko to meni bilo zabavno.”

Ovaj šezdesetjednogodišnjak zapravo je veliko dete, bivši pank roker i nekadašnji nastavnik sjedinjen u jednoj osobi, a sve od navedenog pomalo je oblikovalo njegovu viziju knjiga kojima je krajnja granica: mesto haosa i opasnosti gde je deci dozvoljeno da zamisle najdivlje, najsmešnije, najstrašnije stvari koje im padnu na um. ,,Knjige su poput generalne probe za najveće strahove”, kaže Endi.

To odrasle čini nervoznim. Još 2004. godine neke škole i knjižare odbile su da nabave The Bad Book: zbirku pesmica u kojima baka jede kaku i majka prodaje svoje dete. Kao odgovor na kritike, Grifits je uputio otvoreno pismo u kome je naveo da cilj knjige nije da ,,navede mlade da postanu bolji.’’ ,,Teri i ja verujemo da pisci za decu imaju prevashodno dužnost da rasplamsaju maštu čitalaca i da im probude ljubav prema čitanju’’, napisao je. ,,Sve druge dužnosti su na drugom mestu.’’

Njegov izdavač bio je direktniji: ,,Odrasli čitaju knjigu razmišljajući umom odrasle osobe, ali u deci ona ne rasplamsava nervozu.’’

Endi Grifits

 

Priličan deo njegove karijere sveo se na ,,smirivanje odraslih. Posmatraju me na gostovanjima u školi kada govorim deci da nerviraju nastavnike, da se ljuljaju na užetu za veš kako bi se vinuli u kosmos, a deca se grohotom smeju. Ali kasnije sva deca žele da čitaju i tada odrasli napokon shvate. U redu je maštati. Uvek sam bio ponosan kada bi mi deca rekla da je škola zabranila moje knjige – da, u potpunosti sam na pravom putu!’’

Njegova najranija sećanja vezana su za knjigu Janko Raščupanko, koja predstavlja zbirku nemačkih poučnih priča. U jednoj od njih devojčica izgori živa usled igranja šibicama, u drugoj dečak gladuje do smrti nakon odbijanja da pojede večeru. Knjiga je užasavajuća, a Grifitsu se svidela. ,,Nikada se nisam oporavio od te kombinacije straha i humora – to je ono što pokušavam da pružim čitaocima.’’

U osvrtu na rane ‘80. kada je radio kao nastavnik engleskog, kaže: ,,Deca su bila veoma sumnjičava kada sam ih vodio u biblioteku. ,,Uh, zar baš moram da budem ovde? Knjige su dosadne!’’ Shvatio sam da oni nisu imali tu prednost koju sam ja imao – da rastu u kući punoj knjiga autora kao što su Dr. Sjus, Enit Bliton, Rej Bredberi – knjiga koje su bile zabavne.’’

Jednog dana pitao je decu: ,,Da li sam vam ikada pričao o danu kada mi je zadnjica pobegla?’’ Rekao im je da pišu o tome. ,,Niko od njih nije želeo da ima najdosadniju priču pa su se prepustili tome puni entuzijazma. Pisali smo, čitali, kritikovali i prepravljali. I dalje pažljivo osluškujem reakcije dece kada izađe nova knjiga.’’

Inspirisan periodom koji je proveo kao član pank bendova Grifits je napisao male zbirke zafrkancija koje je prodavao deci po 20 centi. Prva se zvala Just tricking. ,,Otišao bih kući sa kesom punom novčića od 20 centi i proveo čitavu noć smišljajući nov sadržaj’’, kaže. Kada je potražio izdavača, niko nije zagrizao – ali jedan izdavač iz oblasti edukacije uvideo je potencijal u njegovim pričama kao priručnik kreativnog pisanja namenjen nastavnicima.

Knjigu, koja je objavljena 1993, ilustrovao je Teri Denton. Kada su se pisac i ilustrator prvi put sreli, uvideli su crtu ludila jedan u drugom, što je pokrenulo njihovu tridesetogodišnju saradnju. Dentonovo obećanje da će ilustrovati bilo šta što Grifits napiše privuklo je izdavača, a upravo taj izdavač upoznao je Grifitsa sa njegovom budućom suprugom, koja je uređivala sve njegove knjige počev od prve, Just Tricking.

,,Sa mnom može da bude potpuno iskrena, onako kako ne može ni sa jednim drugim piscem. Brine da ne povredi njihova osećanja’’, kaže Grifits.

U knjizi Just tricking Denton je nacrtao sićušne šale na marginama, a u uglovima ilustracije koje prilikom listanja izgledaju kao pokretne slike u nameri da zainteresuje i onu decu koja ne vole knjige.

,,Rekao sam Teriju da to ne bude obična knjiga – treba da prevarimo decu da uživaju u njoj’’, kaže Grifits. ,,I kako je rad na knjizi odmicao, uvideo sam koliko sjajno ilustruje.’’ Sasvim sigurno, Just Tricking, Just Stupid, Just Disgusting i ostali nastavci postigli su ogroman uspeh.

Njegov sledeći serijal bio je o dečaku koji se jednog jutra probudio i otkrio da mu je zadnjica pobegla u nameri da zavlada svetom. ,,Nečuveno glupo’’, Grifits kaže o knjizi The Day My Bum Went Psycho (Dan kada mi je zadnjica poludela) iz koje su proistekli nastavci Zombie Bums of Uranus i Bumageddon. ,,Zaista sam ponosan na to.’’ Zbog tih knjiga stekao je reputaciju „guza-kaka-prd-smrd-autora“, kako je sam sročio. ,,Kada istražite granice odvratnog, užasnog humora, najšokantnija stvar koju možete da uradite je da napišete knjigu koja nije odvratna i užasna. Tako smo naposletku stigli do Kućica na drvetu.’’

Kućice na drvetu su vidno blažeg tona od bilo čega drugog što je Grifts napisao. Kao što sam kaže: ,,Serijal Just je pank rok, a Kućice su novi talas.’’ Serijal od 13 knjiga prati Endija, Terija i Džil i njihove avanture u kućici na drvetu koja u svakoj knjizi raste za 13 spratova. Grifits je neke ideje dobijao prilikom razgovora sa decom. ‘’Oni su mi rekli, ‘Teri je nacrtao da te je zgnječio klavir. Da li si poludeo zbog toga?’. A ja bih odgovorio: ‘Stvarno?’ ‘Da! Na strani 67!’. A ja bih na to rekao: ,Čim stignem kući, razbiću mu glavu o klavir.’ Stvarno im se sviđalo to što živimo zajedno.’’

Za mene su Kućice bile neka vrsta naše lažne biografije, priče o tome kako se svađamo i pokušavamo da pišemo knjige. Kada Teri nahrani ajkule svojim gaćama, Džil operiše ajkulu, što predstavlja metaforu za način na koji ona popravlja priče kada se nas dvojica zapetljamo ili ih previše zamračimo.’’

Mnogi su zapanjeni što se tako popularan serijal sa beskrajnim potencijalom privodi kraju, ali Grifits smatra da su stigli do prirodnog završetka.

,,Nikada nisam želeo da dođem do tačke kada bi čitalac rekao da rastežem na silu. To mi je najveći strah’’, kaže. ,,Postalo je teško smisliti zaplet, a da ne liči na ponavljanje nečega što smo već napisali.’’

Grifits i Denton sastavljaju vodič za svih 169 spratova Kućice na drvetu, a posle toga ,,nešto mi se već javlja,’’ kaže Grifits. Da li je ikada razmišljao o pisanju za odrasle? Da li će možda sada početi?

,,U početku sam se pitao da li ću ikada postati ,,ozbiljan’’, ali sada znam da nisam u stanju za to’’, kaže kroz smeh. ,,Želeo sam da budem ozbiljan pisac, ali izgleda da znam da pišem samo gluposti. Ali jeeej, izgleda da se to svima sviđa!’’

A pošto je njegovim mladim obožavateljima često potrebno da im neko čita, on ipak piše i za odrasle. ,,Besmisleno mi je da napišem knjigu koja nije za decu. A, ako mogu da zabavim sve – pa, zar može bolje od toga?!’’

Izvor: Gardijan

 

Naši dragi prijatelji iz izdavačke kuće ProPolis Books  obradovaće jednog korisnika knjigom "Zemlja izgubljenih stvari", Endi Grifits. O nagradnom konkursu i kako do nagrade,   pročitajte na RINGERAJA INSTAGRAM stranici.

 

Ne zaboravi i Endijeve Kućice na drvetu!

Promo objava