Bliže se praznici i nekako se uvek setimo jedne od najtužnijih bajki svakog detinjstva.

Hans Kristijan Andersen je širom sveta poznat po svojim bajkama i zahvaljujući njemu mnogi su roditelji svojoj deci čitali neke od najlepših.

Slavni danski pisac ostavio nam je pregršt dela koja zapravo nisu namenjena samo deci, jer danas ih, sigurni smo, čitaju rado i mladi i stari. Nije lako ostati ravnodušan i ne nasmejati se dok čitate kako je car u delu Carevo novo odelo izašao pred svoje sugrađane u novom nevidljivom odelu, kojega zapravo i nije bilo. Isto tako, retko ko ne zaplače kada čita o sudbini male devojčice u jednom od poznatijih dela pod nazivom Devojčica sa šibicama.

Devojčica sa šibicama je Andersenova priča prvi put objavljena 1845. godine. Delo je inspirisano crtežom danskog umetnika Johana Tomasa, gde je prikazana devojka na ulici koja prodaje šibice. Naslov zapravo znači „Devojka sa šibicama“, ali Andersen je svoju priču zasnovao na snovima i težnjama deteta koje umire od hladnoće i nemaštine, ali i od gladi.

Ova kratka priča govori o siromaštvu, gladi i nemoći devojčice koja je poslata da prodaje šibice onda kada su sva druga deca kod kuće ili u školi. Priča započinje u hladnoj, tmurnoj novogodišnjoj noći. Naslovna junakinja, devojčica, hoda po snegu bez cipela i kape. 

Kada se čini da ceo svet slavi Novu godinu, devojčica je lišena te radosti. I ona je želela da uživa u ukusnoj hrani, da sedne ispod prelepe jelke i otvara poklone, i da bude u društvu svoje drage bake. Ali to se nije moglo ostvariti, osim posle smrti, na nebu.

„Ali niko nije znao kakva je lepa viđenja videla i u kakvom je sjaju ušla sa svojom dragom starom bakom u rajsku radost i veselje nove godine.“

Poslednja noć stare godine bila je i poslednja noć devojčicinog života.

Izvor: Ringeraja.rs