Decu ne treba kupati svaki dan, pogotovo ne zimi, dovoljno je jednom u tri dana. Svakodnevno se jedino održava higijena genitalija i to samo ispiranjem mlakom vodom, uz minimalnu upotrebu sapuna ili šampona.

Kupanje svaki treći dan, a svakodnevno samo održavanje higijene genitalija

Oko ovog usvojenog stava saglasni su neonatolozi, pedijatri i dermatolozi jer preterana upotreba dečje kozmetike može da dovede do isušivanja kože, raznih iritacija pa i pojave ekcema koji se u većini slučajeva jače ispoljava zimi.

- U zimskom periodu na hladnoći koža ljudi pa i dece sporije stvara sopstveni kožni krem, tako da se posle pranja koži sporije vraća njena vlažnost. Zato je zimi potrebno da se manje kupamo a više negujemo kožu hidratantnim kremama. Ovakvim kremama treba zaštititi i otkrivene delove kože dece pri boravku na snegu. Dete sa ekcemom, svrabom i promenama na koži treba odvesti dermatologu. Pored hidratantne kreme treba uvrstiti i masnu, posebno na niskim temperaturama - kaže doktor dermatolog Gorana Isailović.


Preporuke za zdravu bebinu kožu

- kupanje svaki treći dan
- isključivo upotreba šampona i sapuna sa pH 5,5
- kupanje u malo šampona ili uz minimalnu upotrebu sapuna
- bebinu guzu i genitalije uvek operite mlakom vodom
- redovno menjate pelene
- izbacite iz upotrebe vlažne maramice za brisanje guze kad god je to moguće


Kupanje uljanim kupkama, koje mogu imati i pH prilagođen normalnom pH kože preporučuje i prof. dr Miloš Nikolić, načelnik Odeljenja pedijatrijske dermatologije Klinika za dermatovenerologiju KCS.

- Kod dece koja imaju suvu kožu i kožu sklonu dečjem ekcemu, posle kupanja i brisanja kože savetuje se da se cela koža namaže neutralnom emolijentnom kremom. Ovakav tretman treba ponoviti još jednom u toku dana. Koža lica i šaka treba da se maže nekoliko puta u toku dana - kaže prof. dr Miloš Nikolić.


Izbegavanje svakodnevnog kupanja mališana, savetuju lekari, trebalo bi primenjivati od rođenja, posebno kod dece koja imaju porodičnu sklonost ka alergijama i pojavi ekcema.

- Nekada se insistiralo na svakodnevnom brčkanju u kadici prepunoj pene. Praksa je bila u porodilištima da se beba okupa toplom vodom i sapunom, a sirasti maz skidao se besomučno parafinskim ili najobičnijim uljem. Smatralo se da taj sirasti maz može da bude izvor infekcija. Ali iskustva su pokazala suprotno. Priroda se pobrinula za zaštitu bebine kože. Taj sloj zapravo štiti kožu od infekcija i održava toplotu bebi. Njegovim skidanjem nanose se mikropovrede na koži koje mogu da utru put razvoju bakterija - objašnjava dr Dragomir Branković, načelnik odeljenja neonatologije u KBC „Dragiša Mišović”.

Najvažnije da se više ne preteruje s upotrebom dečje kozmetike koja može da izazove oštećenja kože, isušivanja i pojave ekcema i alergija.

- Kod kuće majka ne treba posle skidanja pelene da dete čisti vlažnim maramicama za brisanje jer one nisu sterilne. Dete treba oprati tako da mu se voda sliva ka nogama, aposle obrisati blagim tapkanjem peškirom - savetuje neonatolog.


Alergija i suva koža

Približno svako peto ili deseto dete ima konstitucionalnu suvu kožu, potiče iz porodica u kojima je izražena sklonost alergiji.

- Ova grupa dece sa takozvanom atopijskom konstitucijom ili atopičari imaju veće zahteve oko nege. Njihova koža je suva jer u sopstvenom kožnom kremu koji stvara nedostaje jedna masna kiselina. Na tržištu postoji veliki broj preparata namenjenih nezi kože beba koji sadrže ovu nedostajucu masnu kiselinu i to su preparati sa uljem žutog noćurka, uljem borazine, na bazi zobi... Oni čuvaju vlažnost kože atopičara i treba redovno se primenjuju - objašnjava dr Isailović.

Atopičari se idealno kupaju uljnim kupkama ili uljima za tuširanje jer ovi proizvodi ne odmašćuju kožu prilikom održavanja higijene.

Drugi problem sa kožom kod dece atopičara, navodi sagovornica, jeste povećana sklonost bakterijskim infekcijama, pre svega stafilokokama koje se u znatno većem broju naseljavaju na ovako suvoj koži. Dr Isailović savetuje da se kod dece sklone ekcemima i alergiji povremeno primenjuju i sredstva za kupanje koja na neagresivan način uklanjaju višak stafilokoka. Uglavnom se koriste preparati na bazi jona, metala bakra i cinka.

Izvor: Blic.rs