Ne možeš ga spasiti od svega, ali ga možeš naučiti da se čuva i da uživa...
Psihijatar dr Vladimir Đurić na svojoj Facebook stranici redovno deli priče iz svoje prakse, ali i svakodnevnih situacija. Jednu od svojih objava posvetio je prvom odlasku na ekskurziju...
Razgovaram pre neki dan sa mojom prijateljicom koja kaže "Kako da pustim sina koji je u osnovnoj školi na ekskurziju...šta ako mu se tamo nešto desi?"...
Ja sam odgovorio vrlo prosto...i psihoterapijski..."Razumem da brineš...ali pravi rizik je zaista u tome da proživi život u kome mu se ništa nikad nije desilo...
Od te sudbine zaista nema gore...
Ne možeš ga spasiti od svega...
Ali ga možeš naučiti da se čuva i da uživa...
To zvuči kao dobar plan...za sledećih 5-6 godina dok se još nešto i pitaš... Potom će ili biti ispušten...ili nesposoban za život...ili taman...
A to taman...to počinje od ovih benignih ekskurzija...
Pa se postepeno uvežbava i proširuje...u skladu sa godinama..."
Odgovor moje prijateljice je bio... "Ti i tvoja psihoterapija...sve vi znate...pametnjakovići..."
No eno malog na ekskurziji...
Trka se sa vozom u tunelu verovatno ko u lajanju na zvezde...
I brži je...kako to i obično biva...
I eto ga nasmešenog spram svakog izazova koji će život nametnuti nešto kasnije...
Koji neće biti laki...
Ali će on znati da može da ih reši...
Da ima sebe...
Da je svašta već on i prošao...
I da ima kome da se vrati...
Šta se takvom Sinu uopšte i može i desiti...
Bolje nek se život zapita...
Kakve mu sve radosti može prirediti...
Mali će svakako i za njih biti spreman...
Autor/Izvor: Dr Vladimir Đurić/Facebook