Da li su naša deca više igde bezbedna?
17.3.2025
Da li su naša deca više igde bezbedna, da li mogu da odu mirno na proteste a da ne nastradaju od udara auta, budale, zvučnog topa ili već koje naprave, da odu u školu a da ih ne pobije drugar iz razreda, mogu li na železničku stanicu, mogu li u diskoteku da se zabave, ili na ulicu da prošetaju?
Mogu li da žive slobodno a da ih neko ne ugrožava na svakom koraku? Foto: Freepik
Kad kažeš Makedonija, pomislim na mamu.
Rođena je u Prilepu od majke Makedonke. Tamo živela par godina, dovoljno da nauči jezik i priča o nizanju duvana.
U meni ima makedonske krvi iako nikada nisam posetila Makedoniju i znam tek par reči da izustim. Ali bol je univerzalna. I slika roditelja koji ne žele da žive jer su sinoć izgubili decu u diskoteci koja se zapalila je toliko tužna da se slomiš.
Smeju li da misle svojom glavom, da imaju svoj stav, svoje želje, svoj put? Mogu li i gde da se zabave? Mogu li da žive slobodno a da ih neko ne ugrožava na svakom koraku? Koliko su zapravo oni sigurni?
Kuda da se kreću i gde da idu?
Tužno mi je sve ovo. Ne umem više eksplozivno da reagujem. Valjda se zato ujutru probudim sa kamenicom u grudima. Nisam eksplodirala, ostalo u meni. Hodam dva kilograma teža celi dan, jedva sam prodisala i to tek kad sam s psima otišla noćas do reke.
Ubiće me zbunjenost tragedijama koje ne prestaju. Stvara se deponija tragedija. Lešinari će se uskoro pojaviti.
Ne vidim ja svetlo jer ne vidim ni tunel. Moj problem, priznajem. Ali mu se nadam. Da će se pojaviti niotkuda. Kao snop kroz procvetalu krošnju ringlova.
Možda mi tada kamenica oslabi za 300 grama, a možda ostane i dok se ne uverim da je tama potpuno nestala.
Autor. Jovana Kešanski
Izvor: FB/Jovana Kešanski
