Autizam nije bolest, već vrlo složeno stanje. Još uvek se ne zna šta je tačan uzrok autizma, i upravo to je razlog za sumnje u adekvatnu dijagnozu, kao i moguće načine prevencije.

Poremećaj autističnog spektra je složeno razvojno stanje koje utiče na komunikaciju, ponašanje i društvenu interakciju. Porodice sa autističnim detetom često žele da znaju kolike su šanse da će i neko od njihove kasnije rođene dece imati autizam posebno imajući u vidu značajne životne promene koje dolaze sa ovom dijagnozom.


Istraživači sa UC Davis MIND instituta i istraživačkog konzorcijuma Baby Siblings otkrili su da braća i sestre autistične dece imaju znatno veće šanse da im se dijagnostikuje autizam u poređenju sa opštom populacijom, piše Psypost. Studija, objavljena u Pediatrics, utvrdila je da oko 20% kasnije rođene braće i sestara u porodicama sa autističnim detetom ima dijagnozu autizma, što je stopa otprilike sedam puta veća nego kod dece bez autistične braće i sestara.

Istraživači su bili motivisani sve većom prevalencijom dijagnoze autizma u opštoj populaciji – koja je porasla sa otprilike 1 od 110 dece u 2011. na 1 od 36 danas.

„Naš tim je ranije otkrio da je veća verovatnoća da će se autizam ponoviti u porodici koja već ima dete sa tim stanjem nego u porodici koja nema dete sa autizmom (gde je oko 2,5% rizika). Od našeg prvobitnog izveštaja iz 2011. godine, opšta stopa prevalencije autizma u populaciji se skoro udvostručila", rekla je autorka studije Sally Ozonoff, ugledni profesor na UC Davis i glavni istraživač Laboratorije za rano otkrivanje.

Nova studija zapravo je nastavak studije objavljene 2011. godine, koja je otkrila da je stopa pojavljivanja autizma u porodicama koje su već imale dete sa autizmom bila 18,7%. Nova studija sprovedena je na 1.605 beba rođenih u porodicama koje su već imale jedno ili više autistične dece, a istraživački tim je analizirao podatke prikupljene sa 18 različitih istraživačkih lokacija širom sveta.

Deca su praćena sve dok nisu navršila 3 do 5 godina, što je tipičan uzrast kada simptomi autizma počinju da se pojavljuju i mogu se formalno dijagnostikovati. Studija je pokazala da su ta deca imala 20.2% veću šansu da im do njihove 3. godine bude takođe dijagnokovan autizam.


Pol bebe i stopa recidiva

Novi uzorak je bio mnogo veći i raznovrsniji, što je dalo veću pouzdanost nalazu. Utvrđeno je i da je stopa recidiva varirala u zavisnosti od određenih faktora. Ako pođemo od pola bebe, koji je bio povezan sa verovatnoćom porodičnog recidiva, rezultati pokazuju da ako je kasnije rođeno dete bilo dečak, bilo je skoro duplo veće šanse da mu se autizam dijagnostikuje nego kod devojčice. Ovo je u skladu sa širim istraživanjima autizma, koja dosledno pokazuju da je dijagnoza autizma češća kod dečaka.

Takođe "ako je prvo dete sa autizmom u porodici bila devojčica, 50% je veća verovatnoća da će imati još jedno dete sa autizmom nego da je njihovo prvo dete sa autizmom dečak“, rekla je Ozonoff.

Istraživači su otkrili i da dete sa više autistične braće i sestara ima veće šanse za razvoj autizma (37%) nego dete sa samo jednim bratom ili sestrom u spektru (21%).

Uticaj rase i obrazovanja majki na stope recidiva

Studija je pokazala da je recidiv autizma bio veći u porodicama ne-belih beba (24,3%) u poređenju sa belim bebama (17,4%). Pored toga, utvrđeno je da je obrazovanje majki prediktor recidiva: deca čije majke su imale manje od fakultetskog obrazovanja imale su veću verovatnoću da će dobiti dijagnozu autizma od onih čije su majke imale više obrazovanje.

„Dakle, sada imamo dve velike, nezavisne studije koje izveštavaju o porodičnom recidivu u istom opsegu“, rekla je Ozonoff. „Ovo potvrđuje koliko je važno da se braća i sestre autistične dece pažljivo prate zbog kašnjenja u društvenom razvoju ili komunikaciji. Ovo se odnosi posebno na porodice koje imaju smanjen pristup nezi, jer su rana dijagnoza i intervencija od velike važnosti.“