Živeti sa dijabetesom nije lako, ali se može živeti potpuno normalno, pa i trudnoća može da bude Slatko Drugo Stanje.

Dijagnostikovanje i lečenje

- Dijabetes tip 1 dijagnostikovan mi je oktobra 2003.godine, kada sam imala 8 godina. O dijabetesu se u mojoj porodici nije znalo. Sve je počelo kada sam se kao dete inficirala virusom, koji mi je oborio imunitet. Ubrzo su se razvili i standardni simptomi dijabetesa tip 1 - učestala žeđ, mokrenje, gubitak apetita i telesne težine u kratkom vremenskom periodu.        

- Kada su me doveli na Institut za majku i dete, situacija je bila alarmantna. Na Institutu sam se pojavila sa glikemijom 45,5. Na sreću, bila sam u potpuno svesnom stanju. Uspostavili su mi dijagnozu i insulinsku terapiju, a novi način života mi nije lako pao. Od trenutka kada mi je dijagnostikovan dijabetes tip 1 sam na terapiji insulinom. Do 2012.godine bila sam na terapiji insulinskim analozima (insulinima NovoRapid i Levemir), a od 2012.godine sam na terapiji spoljnom portabilnom insulinskom pumpom. Pored insulinske pumpe koristim i senzore za kontinuirano merenje nivoa šećera u krvi. Takođe, koristim i aparat za merenje nivoa šećera u krvi.

Diskriminacija

- Od samog početka bila sam svesna svoje bolesti i prihvatila sam je pozitivnog stava, iako sam u osnovnoj školi zbog nje doživljavala diskriminaciju kako od strane učenika, tako i od strane nastavnika i direktora škole. Potpuno je jasno da je uzrok svega toga bio manjak edukacije, ne samo unutar moje škole, već na nivou čitave nacije. Tada nisu postojala udruženja koja su širila svest o dijabetesu, nije se o tome pričalo, niti se mnogo znalo.

Slatko Drugo Stanje

- Početkom maja 2022.godine saznala sam da sam u drugom stanju. Mlada sam, puna pozitivne energije i prihvatila sam lepe vesti s radošću. Znala sam da me čekaju trud i prepreke, ali to me nije sprečilo da se radujem onome što tek dolazi. Kada sam saznala da sam u drugom stanju, TSH i HbA1c nisu bili u referentnim vrednostima, iako doktori potenciraju na važnosti da sve bude u granicama normale.

- U trećem mesecu prvog trimestra moje trudnoće, suočila se sa još jednim izazovom koji je poremetio tok lečenja moje osonovne bolesti. Imala sam hematom i iako on nije dugo bio tu, za mene je to izgledalo kao da traje čitavu večnost. Morala sam da mirujem, primala sam Progesteron depo i niko mi nije rekao da će mi zbog toga biti neophodna veća količina insulina.

- Veoma je važno držati nivoe šećera u krvi pod kontrolom (od 5,0 mmol/l do 7,8 mmol/l) tokom trudnoće kako se ne bi rađale "džinovske bebe". Povišena glukoza, u plodu izaziva hiperglikemiju, koja utiče na pojačano lučenje insulina ploda.

Porođaj

Porodila sam se u utorak 20.decembra 2022.godine carskim rezom. Trudnoću mi je vodila profesorka Dr Miroslava Gojnić Dugalić, specijalista ginekologije i akušerstva i načelnica odeljenja Patologija trudnoće na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije. Ceo 9. Mesec trudnoće sam ležala na odeljenju Patologija trudnoće kako bi mogli svakodnevno da me prate do samog porođaja. Priprema za porođaj napisana je od strane mog endokrinologa sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije. Prema pripremi za porođaj, trebalo je da tokom celog porođaja kao i nakon njega imam na sebi insulinsku pumpu, sa unapred korigovanim dozama insulina prema mojim potrebama. Kako to nije „po protokolu kuće“ Klinike za ginekologiju i akušerstvo, insulinsku pumpu sam morala da skinem, a u infuziju koju su mi dali nakon porođaja, dodavali su doze brzo-delujućeg insulina Actrapida, koji sam ja koristila pre 20 godina, kada mi je dijagnostikovan dijabetes tip 1. Glikemije nivoa šećera u krvi bile su u konstantom porastu, u rasponu od 14 do 20 mmol/l sve do srede popodne, kada su mi vratili insulinsku pumpu kako bih mogla da nastavim da je koristim. Moj život je, na neki način, bio ugrožen.

- Razočarana sam, jer naši lekari kao i kuće, nisu skloni promenama, kao ni dodatnoj edukaciji osoblja. Volela bih da se promene uvedu kako bi i druge mlade devojke i žene u Srbiji koje žive sa dijabetesom tip 1 i koriste insulinsku pumpu kao savremenu vrstu terapije, koju im je obezbedila država Republika Srbija, mogle da se porode potpuno normalno, zdravo i bezbedno koristeći insulinsku pumpu.

- Zahvaljujem se svom suprugu Siniši, kao i svojoj porodici i prijateljima koji su bili uz mene od samog početka i podržali moje Slatko Drugo Stanje.

@slatkodrugostanje

- Ovim putem pozivam sve da zaprate moju stranicu „Slatko Drugo Stanje“ na društvenim mrežama Instagramu i Facebooku, gde mogu dobiti savete kako se trudnoća sa dijabetesom tip 1 može voditi zdravo, bezbedno i uspešno. Takođe, nam možete pisati i putem mejla: slatkodrugostanje@gmail.com

Instagram: https://www.instagram.com/slatkodrugostanje/

Facebook: https://www.facebook.com/slatkodrugostanje/

O autoru teksta

Zovem se Anđela Trajković. Imam 27 godina i iz Beograda sam. Sa dijabetesom tip 1 živim skoro punih 20 godina, od oktobra 2003.godine. Aktivista sam Udruženja za borbu protiv dijabetesa grada Beograda ”Plavi krug”, kao i predavač na kampu za mlade lidere u dijabetesu Dijabetološkog Saveza Srbije na temu ”Dijabetes i putovanja”. Od decembra 2022.godine sam mama dečaka Filipa.

Promo objava