Roditeljstvo je izazov, a novi roditelji su posebno podložni greškama.

Mnogi novopečeni roditelji žele da uz dete dođe i priručnik – uputstvo za upotrebu,  a i ja sam želela isto.

Kad je moja prva beba rekla “Zdravo svete!” na novogodišnje veče 2008. godine, to nije bila tipična filmska scena porođaja - sa umornom, ali srećnom mamom koja drži bebu i smeši se. I zbog toga sam bila podložnija pravljenju tipičnih roditeljskih grešaka.

Rođena u 36. nedelji trudnoće, moja ćerka je imala svega 1300gr, zapravo bila je veličine otprilike bebe u 30. nedelji trudnoće. Provela je skoro mesec dana u bolnici i prošla je kroz gomilu testova pre nego što je došla kući.

 

Dobra vest je da sam ispravila nekoliko grešaka kada mi je sin četiri godine kasnije došao na svet i osećala sam se kao iskusni roditelj koji sada drži sve pod kontrolom.

 

Evo pet grešaka koje sam napravila kada sam dobila svoje prvo dete a koje više nikada ne bih ponovila!

 

1. Uvek sam pretpostavljala najgore

Kao i mnogo drugih beba i moja ćerka je imala ekcem po celom telu – nekoliko dana koža joj je bila užasna - crveno-bela od lica do nogu, hrapava… čak i kad sam koristila kremu koju mi je propisao pedijatar.

 

Nekoliko dana, ekcem je znao da bude toliko strašan da su tragovi izgledali kao opekotine, a ona je grebala kožu i plakala. A onda bih i ja plakala, misleći da se njen ekcem razvija u hroničnu, užasnu bolest.

 

PROČITAJ JOŠ: Imati dete - svestan izbor ili sudbina?

Takvi prizori kože, od glave do pete, nisu bili lepi, ali njen pedijatar je bio u pravu: problemi sa kožom su česti kod beba, a nakon nekoliko meseci potpuno su nestali.

 

Sada, kada se moja deca razbole, ili dobiju čudan kožni osip ili visoku temperaturu, ne paničim. Tu su lekari.

 

2. Upoređivala sam svoje dete sa drugom decom

Kako je moja ćerka rođena majušna i ostala je sitnija od druge dece, stalno sam zapitkivala druge majke dece istog uzrasta koliko su visoki ili koliko su teški.

Na redovnoj kontroli nakon drugog rođendana, pedijatar je rekao da više nije zabrinut zbog njene težine, iako je i dalje bila sitna i mala.

Danas, kao već školarka, ima 23kg i savršenu građu, baš kako treba da ima za svoj uzrast.

 

3. Previše sam pratila kalendar i razne tabele

Kao i mnogi drugi roditelji, stalno sam pratila promene moje ćerke, listajući internet i upoređujući sa  drugom decom. Postala sam opsednuta time kada će početi da puzi ili hoda, kada će početi da sklapa prve rečenice…

Na kraju je i puzala, hodala, pričala, a zatim trčala, skakala i počela da vozi bicikl.

Bebe se razvijaju svojim tempom. Dobar pedijatar, kao naš, prati rast i razvoj vašeg deteta pri svakom pregledu i iskreno će vam reći da li je potrebno testiranje ili rana intervencija.

 

Odlučila sam da prestanem sa opsesivnim praćenjem “šablona”, brojki na kalendarima i dijagramima. Na kraju krajeva, moj sin, rođen devet nedelja ranije (još ranije od sestre), naučio je da radi mnogo stvari pre nego nje i rekao prvu reč sa devet meseci.

 

4. Forsirala sam nošu

Oko drugog rođendana, moja ćerka je svojevoljno sela  na nošu i obavila šta treba. Muž i ja smo mislili da je ta priča završena.

 

Međutim, nije bilo tako lako. Još godinu i po je prošlo pre nego što je potpuno odbacila pelene, a o broju “nezgoda” u ni ne razmišljam. Tokom tih godinu i po dana stalno sam joj nudila nošu i provela previše vremena razmišljajući o tom problemu.

 

PROČITAJ JOŠ: Fotografije koje slave telo nesavršene majke

 

Sa sinom, išli smo drugačije, otprilike mesec dana pre nego što je počeo da ide u vrtić sa 3. godine razgovarali smo sa pedijatrom o najboljem načinu da se otarasimo pelena. Ispostavilo se da deca uče kako da koriste nošu u periodu između 18 meseci i 4 godine. Širok vremenski period!

 

U roku od 10 dana, naš sin je u potpunosti skinuo pelene i bio jako ponosan na sebe!

 

5. Ja na poslednjem mestu!

Kada ste roditelj po prvi put, lako se zaboravi na jelo, presvlačenje garderobe umazane hranom i koječime, o samostalnom izlasku, šetnji i sitnicama da ne pričam. Kada bi moja ćerka napokon zaspala, umesto da se i ja uvučem u pidžamu i odmorim, odgledam film, pročitam nešto ja sam slagala veš ili sklanjala sudove.

 

Definitivno sam zanemarila sopstveno samopouzdanje, ali sam zato ispravila sve sledeći put – brzo nakon rođenja sina otišla sam na frizuru i počela sa treninzima, čak sam išla redovno i na masaže.

 

Sada sam poprilično aktivna mama dvoje aktivnih, punih energije i veoma srećnih klinaca!

 

Izvor: businessinsider.com