Peace*
|
IZVORNA PORUKA: Anoniman
jer je on takav, slabic i nema svoje ja.
Oprezno. Nemoj u afektu da kažeš nešto što ustvari ne misliš.
IZVORNA PORUKA: Anoniman
Smatras da treba da nastavim da idem kod njih?
Daaaa!!!! Ne da bi se svađala. nego zato što su svađe normalne i nekada neophodne da bi se problemi rešili. Ja ne volim da se svađam, ali nekada mora tako.
Moji klinci su bili, i i dalje su, mršavi.
Stariji je krenuo da se goji pred kraj osnovne škole, videla sam da mu smeta, nije hteo da se skine na plaži, i prosto sam ga posela i objasnila da ćemo sada na dijetu, ništa radikalno, samo menjamo večeru, i krećemo u teretanu. Sredio se.
Mlađem su sada na sistematskom rekli da mora da se ugoji 3kg.
I moji svekar i svekrva su stalno bili u fazonu da su deca mršava, ali nije me pogađalo. Od početka sam imala odgovor, a to je "Ja volim mršavu decu! Ne, nisu mi slatke falte na prevojima, i ne, ne mislim da to oslikava zdravlje!" Veoma brzo smo završili tu epizodu. Brzo su odustali.
IZVORNA PORUKA: Ivanka 75
Ja nisam za velike svadje i uvrede. Ako mozes, izbegni. Ako mozes i sa tm razgovaraj, kazi mu kako se osecas kad slusas uznova jedno te isto koliko god bilo iz najbolje namere. Samo prvi put je bilo iz najbolje namere. Svaki sledeci je prozivanje i smaranje. I suvisno je.
Od svega ti je najbitnije dete. I da vise nikad ne pomenete dogadjaj ti i suprugovi, ti sa sinom razgovaraj. Ali, nemoj da prestanes da ides kod njih. Ja ne bi. (ali to sam ja) Ako ne ides dajes im povoda da pricaju. Opet kazem, to sam ja. A oni su mu baba i deda. To mora da ima. Ja ne volim sive zone, volim na cistac da isteram sve, a to se ne postize sklanjanjem.
Proceni, najbolje znas vasu porodicu. Ako ti je potrebno vreme, onda ne idi.
!!!
IZVORNA PORUKA: Srecko47E
Generalno,tu su muzvei problemi,jer cute.
Ja sam muža zamolila da se ne meša u moj odnos sa svekrvom i svekrom. Smatram to dodatnom komplikacijom. Imam usta i reagovaću kad budem smatrala da treba i na način na koji treba.
Takođe se ne mešam u odnos mog muža sa mojim roditeljima.
Odrasli smo ljudi svi.
IZVORNA PORUKA: Anoniman
Ali zelim svoj mir, da ne moramo ici tamo tako cesto, da se ne cimam svaki put kad neko zovne muza na telefon. Jrr tako je od pocetka, stalno pritisak od njih zasto je dolazimo, zasto nas nema, pa kad dodjemo posle 2 dana, svekrva s vrata ciči, tiiiii si zaboravio babu nije re bilo dugo, baba tuuuuzna!! Ludim od toga, a idemo napisala sam svaki drugi ili treci dan tamo. Cak i kad je dijete bolesno, ima temperaturu ona zove ocete li doci?!?! Tako svaki put. Kako da se rijesim toga?
Mi smo godinama išli nedeljom na ručak. Nije imalo veze što beba baš u to vreme spava, i što van kuće - na ručku gde ga svako čačka neće zaspati, plakaće, poremetiti ceo dan. Ne, išlo se. Kada bih pokušala nešto da kažem dobijala sam odgovor da mi se ustvari pomaže jer ne moram da kuvam i još i ponesem za sledeći dan. I da, jeste, to jeste pomoć, ali mi je smetalo što nemamo kada da ceo dan blejimo sami. Onda su deca poodrasla, počela da imaju svoje organizacije, pa kada je muž video da ih ne teram da idu kod mojih na ručak jer su planirali nešto drugo, prestao je da ih ubeđuje da pođu kod njegovih. I od kada ne idemo svake nedelje, već ponekad, deca rado idu, i mi rado idemo.
A kako mužu da objasniš da ne idete? pa nisi u braku od juče, ponudi mu nešto zanimljivo u zamenu. 
_____________________________
Tasha
Objasni im Bože, da mi se može!
|
Odštampaj
