|
prase -> Problemi sa zaovama, deverima, svastikama... (27.8.2009 15:55:33)
|
Moj je stav da svako treba da rešava probleme sa svojim sestrama i braćom, supružnik može da posavetuje onoga ko traži savet, ali ne bi trebalo puno da se meša. Konkretno: ako mi kao porodica imamo problem sa mojim bratom, ja treba da razgovaram sa njim i obrnuto, ako imamo problem sa sestrom mm...
E sad, što ovo pišem... Mi imamo stan u rodnom gradu mm i tamo odlazimo u proseku jednom mesečno, uglavnom da bismo videli taj deo familije koji tamo živi i da bi mm video svoje drugare, a tamo nam živi i venčani kum. E sad, stan je dvosoban i mi uglavnom koristimo samo jednu sobu u kojoj spavamo - i tako nismo tu po ceo dan da bismo postigli u toku vikenda da se vidimo sa svima sa kojima smo planirali. Međutim... Uroš je sada navikao da spava sam u sobi. I prošli put kada smo bili, jedan problem koji je postojao od mnogo ranije je počeo da mi smeta... Druga soba, naime, prepuna je stvari koje je dovukao zet mm. Oni isto imaju dvosoban stan i nemaju mesta više za neke stvari. Stari dečji bicikli, stara dečja garderoba, neke lampe koje su dobili i nikada im se nisu dopadale, stara peć na naftu... Sve je to nagurano u tu "drugu" sobu. U toj sobi usput stoji i škrinja za posteljinu. Posteljina je, bez blama, izbačena napolje i u škrinju su stavljene kese sa starom dečjom garderobom, valjda da bi se bolje čuvale. Ja sam zbog toga svaki put nosala posteljinu sa sobom. E sad kada imamo bebu, to mi je preveliko cimanje. Sve to je dovučeno tamo bez pitanja! Imaju ljudi ključ i lepo uđu, ostave šta imaju, odu. Iz razgovora sa njihovom decom saznajem da oni tu često svraćaju, vozaju stare bicikle po stanu, igraju se igračkama koje su iz svog stana sklonili tu, gledaju TV... Čak su me deca napala, što smo mi tu doneli neki drugi TV, kada se njima više sviđao prethodni?! Elem, ja sam insistirala da mm priča sa sestrom i zetom, računajući da nije moja stvar da ja pričam sa njima, očekivala bih isto od njega da je moj brat i njegova porodica u pitanju. Meseci su prolazili i ništa... Prošli put kada smo bili, ja sam lepo napravila veliko spremanje. Sve što mi je smetalo sam poubacivala (privremeno) u plakare koji su bili prazni, tj. bili bi prazni da ovi nisu već ponešto stavili tamo. Igračke sam posklanjala, ispraznila sam škrinju za posteljinu i stavila posteljinu u nju. Ostavila sam samo bicikle, nisam imala srca da ih ostavim na terasi kao što sam planirala na kraju, da ne padne kiša pa da ne propadnu. Odlučila sam idući put kada dođem da ih prebacim u garažu. Usput, to je naša garaža, ali je oni koriste i prošli put smo na moj zahtev dobili duplikat ključa. MM je rekao samo: "pa dobro..." kada sam mu saopštila šta sam uradila i šta planiram. Saopštila sam i zetu (zaova nije bila tu) da sam napravila veliko spremanje, da znam da oni čuvaju tu dečju garderobu zbog nas i zahvalna sam im, ali ja ću to da preberem i molim da negde oni smeste ono što meni ne treba. Ja ću tu doneti Uroševu garderobu koju je prerastao i nema mesta za sve. Kako sam samo poludela kada je rekao: "Slobodno donesite, ima tu mesta..." kao da sam tražila njegovo odobravanje?!. Trebalo je da uradim sve bez komentara i pitanja, kao oni, ali nisam istrajala u toj nameri...
Moje pitanje za vas: kako biste vi postupile? Da li je ovo što sam ja uradila OK iako nije baš moja stvar? Malo me sad pecka savest...
E, da, da napišem i ovo: osim što ubacuju u stan ono što im više ne treba, uzimali su iz stana isto bez pitanja ono što im treba. Na primer: zamrzivač (to je ispao nesporazum, mi smo im rekli da uzmu iz zamrzivača šta god im treba, a oni odneli ceo zamrzivač), mikser, posuđe, posteljinu, stolnjake... Uhhhhh... Opet sam se naljutila, a počela sam da pišem ovo jer me grizla savest... [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley13.gif[/image]
|
|
|
|