Anoniman
|
Za prvi Lukin rođendan sam pravila plazma tortu... ili još bolje ovako da kažem: htela sam da pravim...kupila sam sastojke, i to veče se kod nas pojavio jedan naš prijatelj koji pravi najbolju plazma tortu na celom svetu. Sada ćete da me pitate kako to može da se napravi bolje i lošije - verujte, meni ume da ne uspe. I krenem ja da vadim sastojke i svaka dva minuta pitam kako ovo, a kako ono, i čovek do kraja izašao u kuhinju i rekao "daj mi to, smotana jedna". I napravio čovek tortu, čak sam još i zanovetala da treba da bude kružnog oblika, i dala mu staklenu tacnu po kojoj želim da oblikuje tortu... (GROZNA SAM!) Onda sam sledeći dan napravila šlag, premazala je i malo ukrasila šlagom. Za Lukin drugi rođendan sam odlučila da to opet bude plazma torta. Nekako sam smatrala da je to univerzalno, da to svi vole, i da klinci najlakše jedu. Ali sam htela da bude u obliku Noddy-ja. Žena iz te "Kristine" što sam prikačila link je rekla da će da mi napravi Noddy-ja kako sedi u autu. Auto je još i ličio na Noddy-jev, ali Noddy... tek kada sam rekla Luki "Vidiš, to je Noddy" - onda je dete povezalo. Možda sam trebala poslušati mamu koja je rekla "Hajde da napravimo običnu pravougaonu tortu koja bi bila zelena (trava) i da kupimo u prodavnici igračaka male plastične figurice likova iz crtanog Noddy i poređamo ih od gore." Tada je u tom kompletu igračaka sem par likova iz tog crtaća bio i avion. Mogla je žena napraviti pistu i travu, a da ja poređam igračke, posle operem igračke i ostanu nam. Nisam poslušala. Nema veze... Pre neki dan, dolazi mi Luka sa pitanjem (rođendan mu je bio pre 4 meseca) i kaže "Mama, gde je Noddy torta? Zašto si je bacila u đubre?". Uopšte ne znam odakle mu sada to...
|