Nevaljasna devojcica obozava svog tatu. Probudi me i zatrazi mi nesto, ja joj porucim da ode kod tate,a ona kaze TATA SPAVA. Zamislite, njen tata spava, a mamu mozemo da budimo. Ustanem i pricam joj nesto, ona ce PIS, TATA SPAVA, TIHO PRICAJ! Sta je to u tim tatama, pa ih devojcice stalno cuvaju? Oni su njihovi junaci.
Tog dana smo set_ali. Ona je ubrzala korak, a mi smo se sakrili iza drveta da vidimo njenu reakciju. Kada se okrenula i shvatila da nismo u njenoj blizini, trcecim korakom se vratila dozivaju TATU :) dok mi nismo izasli iza drveta. Svi zovu mamu u kriznim situacijama, ali moja draga devojcica zove tatu. :) 

Meni je ta njena ljubav prema tati fenomenalna, ja volim sto ga ona dozivljava kao svog heroja. Ali...
Hocu i ja ceskanje pre nego sto se uspavas, devojcice! Hocu i ja da me ljubis poljupcima, a ne drmusanjem! Hocu i ja da se ususkas kod mene! I hocu i ja da sapnes tati POLJUBI MAMU, a ne samo meni da sapuces POLJUBI TATU!

Eto, to hocu, pa neka ti je on dvesta puta drazi od mene. Ja te volim najvise na svetu!