Dok nestrpljivo iscekujem dan kada ce mi konacno uruciti resenje o pristupanju u progam za vantelesnu oplodnju o trosku drzave pokusavam da izvrtim sve dogadjaje iz prethodne dve godine koji su mi totalno poremetili zivot.
Manje - vise to sto sam se udala, od nas se to vec i ocekivalo, ali dogadjaj od godinu dana pre toga je pokrenuo lavinu.
MM i ja smo ziveli zajedno vec duze vremena, zastitu smo davo prestali da koristimo, ali nismo pratili plodne dane, nismo se opterecivali, pa je i izostanak mog ciklusa bio sasvim normalna stvar.
Kada samo ugledali drugu crticu na testu malo je reci kako smo bili odusevljeni, ali i prvo krvarenje je bio sok. Prva beta, prvi ultrazvuk i saznanje da je trudnoca vanmatericna. Necu pisati koliko sam se namucila tih mesec dana pokusaja izazivanja pobacaja lekovima, bolove koje sam imala i olaksanju koje sam dozivela kada je odradjena prva laporaskopija...odstranjen desni jajovod.
Godinu i po pokusavanja donosila su nova razocarenja, iz meseca u mesec. Ciklusi tacni kao Svajcarski sat....a onda tacno 17 meseci nakon prve operacije ponovo pozitivan test, prva odgovarajuca pozitivna beta i novi pad. Jos jedna vanmatericna trudnoca. Odluka lekara je bila vrlo jasna....operacija i odstranjivanje jajovoda, bez pogovora, pa priprema za vto. I to je proslo
I evo nas 4 meseca kasnije, cekamo sa drugstepene komisije to famozno resenje :) Uskoro cemo, znam, i mi imati naseg bebca :*