Ko nije imao problem ne može da zna. Žena dođe kuci iz bolnice bez ikakve obuke, čak i radionice dojenja su teorija a praksa je nešto drugo. Nisam imala pojma da se žena od porođaja oporavi za 10 dana a od dojenja nekad mesecima traju posledice. Nekom klikne iz prve ali retko kome, kada sam počela da zapitkujem okolo saznala sam da su svi imali neki problem a ja baš svaki. Niko vam ne kaže sve, niko neće da objasni sebi zašto nije uspeo, najlakše je reci "Nisam imala mleka". Moja Valentina nema dobar hvat. Nikad nije imala niti će imati. Nema skraćen frenulum, nema soor, nema ništa što možete naći online. A ja sam za uzvrat imala sve, imala ragade, rupe, krv, rane, mastitise, stafilokoke, antibiotike, prekid dojenja, izmlazanje na tri sata, mlečne blistere, začepljene kanalice, ma sve što jednu dojilju može da snađe. Sećam se kolika je bila moja želja da ona sisa i koliko sam bila tužna kada je morala biti na adaptiranom mleku dve nedelje zbog moje antibiotske terapije. Sećam se kakav sam patološki strah nahvatala od svakog sledećeg podoja na levoj dojci jer sam imala otvorenu ranu, nedostaje mi i dan danas parče mesa. Hvala ti za uspomenu bebo. Sećam se koliko sam molila Boga da što pre prođe vreme da počne da jede nešto sem mene. A onda proces je uspeo. Nakon dva meseca nas dve smo se dogovorile. Proces navikavanja je završen. Nikad podoji nisu postali potpuno bezbolni, jer kao što rekoh - hvat je loš. Takođe gospođica je porasla pa se sada igra, zakači, raskači i tako hiljadu puta pre nego što zaspi. Tako smo uživale tri meseca, gde god treba samo ona i ja. Ništa nam ne treba ni voda, ni duda, ni silikonske bradavice, nikakva flašica, sterilizator..... Ma gde god da smo, jedna drugoj smo dovoljne! Tek kada je došlo dugo očekivano vreme da se probaju kašice shvatila sam koliko sam tužna. Ja joj više neću trebati. Moraću da se vratim na posao, moraće u vrtić, moraćemo zajedno u novi proces. Proces odvikavanja. Nema veze, niko nam ne može oduzeti ovo što imamo. Ni prve osmehe razmenjene okicama preko sike, ni prvi kez tokom sisanja, ni lupkanje po grudima na pitanje "Šta ćemo sad?". Samo nas dve znamo kako nam je. Svi oni sto kažu "Nemoj ovo, nemoj ono...." mogu samo da nam zavide. "Ne navikavaj je na....." pa šta god dodali ovoj sintagmi je najgluplji savet koji možete bilo kome dati! Svaka beba je svoja! Svaka mama najbolje zna šta joj treba. Svaka dojka ima preko 400 različitih funkcija kako bi se prilagodila bebinim potrebama. Određuje sastav, kvalitet, gustinu mleka, dužinu, veličinu, tvrdoću bradavice. Prilagođava mlaz, otpuštanje i zadržavanje mleka. Ubrzava i usporava proizvodnju u skladu sa bebinim kapacitetima. Upozorava mamu da je beba gladna, ili da je manje pojela nego juče. Jednostavno, dojenje vam ostavlja vremena da samo gledate u svoju malu igračku dok spava u vasem naručju jednom rukicom grleći mamu po boku/leđima a drugom milujući siku. Smatraću dojenje svojim najvećim uspehom u životu, da pored fizičkog bola istrajem za njeno i svoje dobro. A najlakše je bilo zgutati lekove za prekid laktacije. Verujete u sebe, verujete svojoj bebi, dajte joj vremena kako mogla da vam vrati. Čuvajte svoje zdravlje jer jedino što vašoj bebi treba ste vi. Čuvajte i svoje muževe, recite im ono što ne znaju, objasnite oni što ne razumeju, jer oni su najbolja podrška! Pošaljite ih po vašu omiljenu klopu da potpomognu oksitocin. Grlite se u troje i smejte jedni drugima znajući da niste u "začaranom krugu" iako vam se tako najčešće učini u prvih par meseci, već ste u jednom magičnom krugu mađioničara koji prave magiju svakih sat, sat ipo, dva, ma koga briga kad! Prestanite da gledate na sat! A zašto biste to radili? Uvek ste tu, hrana je tu. Umesto gledanja na sat poljubite muža ili bebu. I ne brinite na duge staze, priroda odradi sve sama ako joj dozvolite. Vaše dete ce biti apsolutno sposobno za sve vrste samostalnog ponašanja, podjednako kao i ostala deca. Eto šta sve može tokom podoja, i priča da se nakucka.....Budi se žaba mala.....rekla sam vam dovoljno, idem da ućarim jos koji poljubac!