Znate već da je Vrbica praznik dece. Svi odemo u crkvu, kupimo zvončiće, venčiće od vrbovih grančica, slikamo našu decu, obično je to divan prolećni dan. Nama je pre par godina ceo mart bio strašan, operacija srca, komplikacije, moždani udar od koga je Iva ostala potpuno bez ikakvih funkcija, gutanja, disanja, a bila je beba od 4.5 meseca. Polako smo je učili da guta, nikako nije mogla da sisa, jednostavno od moždanog udara se ta funkcija izgubila. Održavala sam laktaciju izmlazavanjem. Probala sam svaki dan više puta da je podojim ali bezuspešno. Rekli su nam da se ne nadamo mnogo. Pošto sam bila veoma umorna, medicinska sestra me je budila kako bih je nahranila iz šprica, polako kap po kap. Tako posle više buđenja u toku noći sestra me pita da li sam nahranila dete, ja je pogledam i u trenutku mi prođe kroz glavu da je Iva sisala. Nisam bila sigurna da li sam to sanjala jer od premora nisam znala više ni gde se nalazim. Ni sestra mi nije verovala. Uzela sam dete i ponudila joj da sisa... Stvarno je počela da sisa. To je bio prvi znak njenog oporavka. Taj dan je bila Vrbica.