cookie-img

Stranica koristi kolačiće

U cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, analize online upotrebe, sistema oglašavanja i funkcionalnosti. Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe.

writing-img

trihotilomaniija-čupanje kose

clock-img

04.04.2013, 09:45

clock-img

sydney5

pencil-img

2

jel još tko ima ovaj problem?da razmjenimo iskustva..


Za početak ukratko o trihotilomaniji:

Trihotilomanija je bolest koja se karakteriše neodoljivom potrebom da se iščupa sopstvena dlaka. Osoba pokušava da se odupre ovoj potrebi, ali je rezultat toga porast napetosti, koja, ako se dlaka ne iščupa, narasta do nepodnošljivosti. Onoga trenutka kad se dlaka iščupa, napetost opada, a sve to biva praćeno osećanjem prijatnosti i zadovoljstva. Posledica je gubitak kose, najčešće ograničen, koji, ako se bolest ne leči, može biti nepovratan. Trihotilomanija je svrstana u posebnu grupu oboljenja, koja, nosi naziv "poremećaji kontrole impulsa". Ovoj grupi pripadaju još i piromanija, kleptomanija i bolesno kockanje. Kod osoba obolelih od trihotilomanije skoro uvek je prisutna određena doza napetosti, te mnogi autori akt čupanja dlake smatraju radnjom koja snižava napetost. Problern se uvećava nakon što se dlaka isčupa, jer se javlja strah od gubitka kontrole i posledičnog potpunog gubitka kose. Pored toga što osoba postane zaokupljena ovakviin razmišljanjima, može doći i do ekstremnog porasta anksioznosti.Poremećaj najčešće nastaje oko 12. ili 13-te godine života. Nisu retki slučajevi s početkom u još mlađem ili znatno starijein uzrastu. Dešava se da se bolest javi nakon stresogenog događaja, recimo, nakon zloupotrebe od roditelja, ili nakon bolesti i smrti jednog od roditelja. Većina se ipak ne seća ni jednog stresogenog događaja koji je prethodio pojavi bolesti. Ipak, među njima postoje i oni čiji se simptomi povlače nakon što se odnos među roditeljima popravi, ili kad im roditelji posvete više pažnje.

S obzirom na to da se poremećaj najčešće javlja u periodu adolescencije, pojedini autori smatraju da je posledica hormonalnih izmena. Kod neke dece, koja najpre isčupaju, pa pojedu svoju dlaku, nađen je manjak gvožđa u organizmu, a trihotilomanija se povukla nakon nadoknade gvožđa. Ipak, najveći broj autora smatra da se radi o poremećajima na nivou neurotransmitera (supstance koje prenose poruke u mozgu). Kao dokaz navode činjenicu da je trihotilomanija veoma slična opsesivno-kompulzivnom poremećaju, za koji se zna da je posledica poremećaja neurotransmitera, koji nazivamo serotoninom. Pored osnovnih simptoma, mnogi oboleli imaju i tzv. kompulzije brojanja, proveravanja i pranja, koje su karakteristične za opsesivno-kompulzivni poremećaj. Iz tog razloga pojedini autori trihotilomaniju smatraju suptipom ili varijantom opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Ova ideja potkrepljena je činjenicom da se ova dva problema često javljaju u istoj porodici (što govori i o genetičkoj predispoziciji) i da isti lekovi pomažu kod obe bolesti.

Tretman se uglavnom prilagođava svakom klijentu posebno. Međutim, veoma je važno lečenje započeti informacijom o karakteru bolesti, s obzirom na to da je iskustveno pokazano da to znatno snižava napetost i strah. Ne treba posebno napominjati da to znatno olakšava i dalji tretman. U najmanju ruku, informacija pomaže da oboleli shvate da nisu jedini s čudnim problemom, kao što često misle, te da se smanji osećaj izolovanosti i samooptuživanja. Pokazalo se posebno korisnim dati informaciju da se ne radi o ludilu i da za njihov problem postoji adekvatan psihijatrijski tretman.

Od lekova su najefikasniji oni koji se koriste i za lečenje opsesivno-kompulzivnog poremećaja, dominantno oni koji utiču na tzv. serotonergički neurotransmiterski sistem. Izgleda da lekovi najviše pomažu u smanjivanju same potrebe da se dlaka isčupa. Tamo gde postoji dobar odgovor na lek, potreba iščezava skoro potpuno.

Pokazalo se, međutim, da je najefikasniji način lečenja trihotilomanije, s dugotrajnijim rezultatima, dala kombinacija terapije lekoviina i bihevioralne psihoterapije. Kod početnih oblika, dobre rezultate daje i sama bihevioralna terapija.

clock-img

04.04.2013, 12:14

clock-img

World

pencil-img

4234

odnosi li se ovo samo na cupanje kose ili i drugih dlaka po tijelu?

_____________________________

Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono što znaju.

clock-img

04.04.2013, 12:48

clock-img

mine

pencil-img

375

World, odnosi se i na druge mada je najcesce kosa u pitanju. klasican poremecaj kontrole impulsa.

IZVORNA PORUKA: World

odnosi li se ovo samo na cupanje kose ili i drugih dlaka po tijelu?


clock-img

04.04.2013, 20:27

clock-img

sydney5

pencil-img

2

da,to podrazumjueva čupanje dlaka s ostalim dijelova tjela. ja npr od svoje 12.godine čupkam obrve i trepavice,znači to činim punih 19 godina! trenutno sam dobro,iako postoje padovi,aol borim se,za sad sam jako zadovoljna.

clock-img

04.04.2013, 21:36

clock-img

VVVV

pencil-img

214

Nikad nisam imala potrebu da kosu cupam iz korena, ali stalno imam potrebu da cupkam krajeve kose, tj, da prekinem dlaku na pola.POcela sam to da radim u period ranog puberteta...
Jako me to nervira, znam da deluje ruzno i nekulturno, ali cesto je to jace od mene, narocito kad sam nervozna. Bas bih volela da se resim te navike.

clock-img

15.11.2018, 04:42

clock-img

Dora89

pencil-img

3151

I ja isto čupam procvetale krajeve kose, kad mi je dosadno ili kad sam napeta.

clock-img

02.12.2018, 23:59

clock-img

Mariya

pencil-img

4489

Ja prvi put čujem za ovouser posted image

clock-img

03.12.2018, 09:57

clock-img

emicaa

pencil-img

22194

Moja rodica je cupala kosu.Posle prvog poroda je bila u depresiji,tad je pocela.Onda je izgubila jednu bebu i stanje se pogirsalo.Tad je osisala kosu na kratko.
Sad ima opet dugu kos,ne znam dal uzima lijekove.

_____________________________

Od svih odluka koje sam donijela u životu za jednu se nikad nisam pokajala,da postanem majka <3

Jer smo tako u mogucnosti ...