IZVORNA PORUKA: Didy
Evo ja ću ti reći nešto konkretnije - ja se trudim da svom detetu ne dajem veštačku hranu, koliko je to moguće. Čokoladu, smoki, čips, keks i slično mu nikad ne nudim, ali zato kad dođe negde, jede kao iz gladi da je pobegao, pa me svi kritikuju. Ja opet smatram da je bolje i tako, nego da mu ja guram praznu i štetnu hranu. Ako zatraži čokoladu, dobije bonžitu i savršeno je srećan. Videćemo dokle će to da traje.
Paštete, viršle, salame i slično mu ne dajem. Ni mi ih ne jedemo, ja ih isto nikad nisam jela kao mala. Vaspitačice se čude kako on jedini u vrtiću neće da jede viršle, kad sam rekla da mu ih nikad nisam ni servirala, čudno su me gledale. Ponekad dobije šunkaricu, ali nije oduševljen. Voli domaće sušeno meso (šunku i slaninu, ona mu je favorit).
Dajem mu mnogo voća i povrća, prvenstveno svežeg.
Meso voli od malena više nego povrće. I jede ga dosta. Sam ga traži, nikad mu nisam nametala. Ribu isto voli i trudim se da bude na stolu bar jednom nedeljno.
Hleb obožava, a ja kupujem integralni ili ražani. Treba da mi stigne onaj kućni pekač za hleb, pa planiram da sama pravim.
Šećer i so mu uopšte nisam davala do godinu dana. Naravno da se dešavalo da mu neko ponudi u gostima, nisam pravila scene, ali mu nisam davala ni da jede do besvesti. I sad kad mu neko kupi čokoladu, otvori je, uzme dve-tri kockice i onda je ostavi za posle ili za tatu. Posle se retko seti da traži. To nekako pripisujem sebi kao zaslugi, organizam nije naviknut i ne traži je.
Sokove mu cedim u sokovniku od svežeg voća i povrća i stavljam med u njih. Trudim se da to bude svakodnevno. Jedna čaša dnevno, ostalo je voda. Kad je žedan, traži vodu i jako sam srećna zbog toga. Veštačke soove mu ne dajem, i ja ih pijem jako, jako retko, jednom nedeljno u proseku.
Ne znam koliko ću dugo moći da utičem na izbor hrane koju on jede, ali se nadam da ću mu bar stvoriti neke zdrave navike i dobru osnovu.
Od samog početka imam problem sa bakama, a i sa ostalom rodbinom, koji mu krišom daju hranu koju mu ja ne dajem. Posvađala sam se već sto puta sa svima zbog toga i opet ću. Sad su shvatili da se ne šalim, pa su te situacije retke, ali desi se da mu umesto supe daju pun tanjir torte, uz obrazloženje - Pa, sam je hteo.
Hrana u vrtiću mi se generalno ne dopada, a i sama činjenica da on tamo odbija veliku većinu jela govori da se potpuno razlikuje od onoga što mu kod kuće serviram. Njastrašnije mi je što im je voće na meniju samo sredom i to roditelji donose. Sreda je tzv. "voćni dan".