Teoriju je izvorno predložio John Bowlby. U teoriji se navodi se da deca imaju tendenciju da traže bliskost prema drugoj osobi i da se osećaju sigurnim kada je ta osoba prisutna. Onje tvrdio 1951 da odvajanje deteta od majke može uzrokovati ne samo depresiju, već i akutne sukobe i netrpeljivost, u isto vreme smanjujući sposobnosti zdravih emocionalnih odnosa u zreloj dobi.
Ovi teoretičari posmatraju ostale sisare i njihovu brigu o mladuncima. Takođe posmatraju neka primitivna društva kao npr. Aboridžine. Vezuju pojavu nasilja i hijerarhijsku moć u društvu vezanu za odnose majki i dece.

Slične prakse nazivaju se prirodno roditeljstvo, instinktivno roditeljstvo, intuitivno roditeljstvo, zaštitno roditeljstvo ili " kontinuum koncept "roditeljstvo. Klikni za sajt Attachment Parenting International

Youtube video

Na osnovu njihove doktrine, koju danas yastupa Lekar Sirs (Sears), postoji 8 osnovnih pravila. Osam načela privrženosti roditelja:

• Adekvatna priprema za trudnoću, porođaj i roditeljstvo
• Hranjenje s ljubavlju i poštovanjem
• Oset__ljivo reagovanje
• Korišćenje brižnog dodira
• Osigurati sigurno spavanje, fizički i emocionalno
• Pružati neprestalnu brižnu ljubav
• Primena Pozitivne discipline
• Težnja za ravnotežom u personalnom i porodićnom životu

Ove osnovne vrednosti se mogu interpretirati u mnogo različitih načina. Mnogi od ovih roditelja izaberu način života koji se zove NFL (natural family living lifestyle) i budu zagovornici porođaja u kući, jednog roditelja koji ne radi već preuzima brigu o deci (majka najćešće ali nekad i očevi), što duže dojenje, nošenje dece (sling marame, nosači itd.), držanje nastave kući (homeschooling), podržavanje organske i prirodne, lokalne hrane itd.

Kakva su vaša mišljenja po ovom pitanju?

Ovde mnogi kritikuju te metode kao zastarele:







< Poruku je uredio vukosava -- 30.3.2012 20:29:49 >

U principu, slazem se u osnovi sa ovim navedenim tackama - mislim da svaki roditelj to normalno zna i tako se i ponasa, za ostalo ne znam to zavisi od mnogo faktora ako bi se neko i odlucio da ide striktno po ovome koliko mu mogucnosti i okolnosti to dozvoljavaju... i gde je granica? Ne znam zasto imam sliku u glavi dojenja deteta od 4 i vise godina

Mislim da to zavisi od karaktera majke i kako ce da reaguje na svoju bebu ,da li ce joj ona postati centar sveta ili jedan od centara...ja na primer nikad nisam gajila nikakve afinitete prema deci,jednostavno ne umem sa njima ni da se igram ni da ih slusam ni da im posvetim paznju duzu od desetak do dvadeset minuta ..jednostavno sam takva ..e sad to vazi za tudju decu a sad kad dobijem svoje ne mislim da ce biti bas tako ali sad da bude zalepljen za mene a jos decak to mi malko bezveze ..ne znam..

Ja mislim da se kod nas i dalje roditeljstvo mnogo vise naslanja na ova pravila nego ovde gde sam ja. Ovde 6 nedelja i majka na posao. Masa i ne pokusava da doji. Odskora su im pocele kampanje kako je dodjenje najvaznije. Isto tako - beba u svoju sobu, a ako nocu place ostavis je da se isplace i uspava nekoliko dana pa te vise ne zove. Ne svi, neki...

Neznam tačno u kojoj grupi roditelja bih ja pripala,ali sigurno znam da dete nebih mogla da ostavim da se isplače nadajući se da će to proći,strah me od posledica...ali nisam ni od onih što skaču čim čuju da im dete plače,tu sam negde na sredini .Jedino što sam možda malo preterala bilo je sa dojenjem...i prvo i drugo dete dojila sam skoro do 2 i po godine, a za to vreme sam svakakve priče čula,počev od onih da treba dojiti dete sve dok ima mleka pa do onih da posle 4 ili 5 meseci mleko majke više nije dobro...mojoj deci hvala Bogu nikad ništa nije hvalilo.Dojim sada i najmladjeg koji ima 6 meseci ali mislim da ga neću dojiti toliko dugo kao prva dva
U suštini mislim da sve zavisi od samih roditelja,koji će način i koncept odgajanja svog deteta prihvatiti;da li će potpasti pod uticaj sredine i onoga što je prihvaćeno u toj sredini ili će raditi onako kako misle da je najbolje za njihovo dete bez obzira na ono što drugi pričaju

Ja mislim da ovo lici na nas mentalitet ljudi.Mi smo svi dosta privrzeni deci i deca roditeljima.Ja sam oduvek bila slaba na decu,a na svoje sad pogotovo.Mislim da je ta emotivna bliskost presudna u daljem razvoju licnosti.Ne mislim time na onaj "debilni" odnos i prisnost tipa Edipovaca,nego jedan zdrav,prirodan,brizan odnos pun podrske i ljubavi prema deci.Sve ono sto mi kao roditelji pruzimo svojoj deci,oni ce biti potpunije licnosti i moci voleti i biti voljeni.

uh, ja ne bih izdrzala da dojim tako dugo. ali bih volela bar 6-9 meseci.

mislim da treba naci meru. taj attachment parenting sam uvek kontala kao da bi trebalo da se primenjuje dok je dete beba, a posle pustiti dete da se slobodno razvija. tipa, ne paniciti ako se isprlja, pojede nesto sa poda i sl. dok je beba, nekako mi je normalno bar u prvih par meseci da treba da se odazoves kad god place, da joj pokazes da su mama i tata uvek tu, da joj pruzis sve sto joj treba. do nekih 6 meseci ne mozes da razmazis dete, tako da mislim da u to prvo vreme "navikavanje na ruke" i slicne stvari nisu problem vec su pozeljne. posle toga ako place nocu pustis je malo da se isplace, da vidis da li ce sama da zaspi ponovo. ako ne zaspi znaci da joj nesto objektivno fali.

anajid potpuno se slazem!

Mislim da spadam u ovu grupu roditelja, u nekoj granici, jer mi nikada ne bi palo na pamet da se, recimo, porađam kod kuće (smatram da to nije brižno roditeljstvo, nego u današnjim uslovima pomalo nepromišljeno, jer uvek nešto može da krene naopako, i to onda nije briga za dete) ili da se hranim veganski, ili od polodova koji rastu u mojoj okolini, jer onda ne bi smo imali šta da jedemo.
Ja sam za to da detetu uvek! treba pokazati ljubav. I kad je zločesto, i kad zbrlja, uvek. Da zna da na roditelje može da računa i kad napravi s**nje, i kad pogreši, a ne da to kasnije u životu krije. Sve se može rešiti.
Kad god želi, u toku noći pređe u naš krevet, do 2,5 godine smo spavali u istoj sobi, krevet do kreveta. Za njega uvek ima mesta, mm i ja i tako u toku noći samo spavamo
On je dete koje je sigurno u sebe, ima samopouzdanja, i izuzetno je samostalan, u svakom pogledu. Bez obzira što zna da sam ja tu da ga zaštitim i da mu pomognem, on bira da to učini sam, što i jeste krajnji cilj.
U vrtić ide zato što nemamo mnogo dece u okolini, pogotovo ne njegove generacije, i da ne ide u vrtić bio bi samotnjak, što se meni ne dopada. Da je drugačija situacija, i da ne moram da završavam faks, verovatno bih ostala sa njim kod kuće do predškolskog.

Ne vidim ništa loše u ovom načinu odgoja, ako se ne ide u ekstreme (dojenje nakon 2-2,5 godine je meni ekstrem, kao i ta ishrana lokalnom hranom, kao i bilo šta što u toj meri opterećuje ljude da prate neki šablon). Jedno je dete razmaziti, a drugo pokazati mu ljubav, neretko su deca razmažena baš zato što roditelji ne provode dovoljno vremena sa njima, pa ono malo vremensa koje provode zajedno roditelji pokušavaju da se iskupe kupujući detetu sve i svašta i dopuštajući ono što inače ne bi.

Nedja potpuno se slazem sa tobom,i ja radim otprilike isto kao i ti.Andrea ce sada krenuti u vrtic samo iz razloga sto vecina ljudi sa kojima se mi druzimo nema decu,i mislim da ce to biti dobro za nju...I ona je samostalna,druzeljubljiva,kad napravi nesto odmah nam kaze,nadam se da ce tako biti i kad odraste Meni je jako zao sto nju nisam mogla da dojim,ali dojenje posle godinu,godinu ipo po meni je nepotrebno.

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Ne znam sta bih rekla na sve ovo, posebno u vezi ovoga o osjetljivom reagovanju, osim da je mene H okrenuo za 180 stepeni i da mi je trenutno jako tesko da kontrolisem emocije kad je on u pitanju, bilo da me rastuzi, obraduje ili naljuti. (tjesim se da su hormoni) H place, placem i ja. A ranije sam se jezila na ljude koji placu, to mi je bilo tako... ne znam, ali nikad nisam plakala pred nekim, samo kad sam sama i to rijetko. Previse sam osjetljiva na njega, mislim da sve u svemu od kako se rodio, znaci za ovih 4,5 mjeseca, nije plakao 5 min. Ne dozvoljavam djetetu da se isplace jer dok ga gledam kako jeca srce mi se raspada u komade. Sve me strah, ali iskreno strah, sta ce biti kasnije. Nadam se da je ovo prolazno i da traje samo dok je ovako mali i ne zna da kaze sta mu fali. Nadam se i da me ovo nece kostati zivaca i nerava kasnije kad bude veci i bude znao da koristi moje slabosti. Valjda budem znala biti konsekventna, istrajna i umjereno stroga uz svu tu osjetljivost.

_____________________________

"Divno je biti nekome nesto, divno je biti tebi sve...Sve dok te drzim cvrsto za ruku, nikog na svijetu ja se ne bojim!"

Ako neko poznaje neko dete onda je to njegova majka. Kao što smo mi mame različite tako su sva deca različita i ne mogu se ukalupiti ni u kakve šablone. Ne mogu opisati koliko me izluđuje generalizacija i svrstavanje bilo koje vrste... beba je biće za sebe i sa već godinu dana jasno daje znake, da li ste joj potrebni ili joj smetate da li želi sama da se igra ili bi sa vama, da li joj je potrebna pomoć, pažnja ili se jednostavno umiri kao bubica da je ne vidite i ne čujete da može na miru da istražuje svet.

Kada se ponašam kao kvočka (to jest idem za Lukom gde god i on po dvorštu) on je mnogo slobodniji i kreće se dalje i brže i nesmptrenije, zna da sam ja tu. A kad sedim i on vidi da se ne mrdam i ne idem za njim, onda se i njegov reon kretanja smanji i mnogo je oprezniji i svako malo gleda u mene.

I kao što kažu naši stari ''100 babica, kilava beba''
ne obasipam ga preteranom brigom i pažnjom, ne želim da ga gušim. Ako padne ne skačem, puštim ga da sam reši problem e ako ne može onda pomognem. Ako plače pustim ga da se sam smiri pa ga tek onda uzmem ili on dođe kod mene.

Jedino čega se baš pridržavam je to da ne letim ja njemu nego da uvek budem tu kad on poleti meni!

_____________________________

Što žena može iz mesta... đavo ne može ni iz zaleta!

Rado, Ameri bi rekli da imas dobar "attachment" sa detetom. Kad tago reaguje na tebe i svestan je gde si ti.

Ovde masa radi nakon 6. nedelje a decu samo nosaju naokolo u nekim nosiljkama. Pa im je ovo sad nesto sve previse hipi. Povratak prirodi. Pre par dana sam procitala slucaj zeni se udavilo dete u ves masini. Ona sedela u dnevnoj sobi citala magazin a dete od 3 godine upalo u ves masinu u sobi gde joj je. Uzas.

Pa naravno ignorantni ameri...samo misle na sebe ...i kako ce sa sobom...dete im je napor nevidjeni,nije mi jasno zasto radjaju uopste

Jao covece ja sam se sva raspilavila citajuci ovo
Mnogo volim njen pogled dok je dojim...bas tako kao da gleda u Boga. Divno je kad imate tako jedno maleno bice koje vas voli bezuslovno


_____________________________

"Svi smo mi deca. Jedina razlika je u nasim igrackama"
Ajrton Sena

Hm, ne slazem se u potpunosti. Nikad se ne moze generalizovati ni jedna nacija, a ni situacija...Znam puuuno njih koji su veoma pozrtvovani i bez obzira sto se moraju zakonski vratiti da rade, pumpaju mleko za svoju decicu, i cine sve sto mogu da ih doje, i pruze ono sto prirodno treba... E sad, sto je sistem los za porodilje, to je vec druga prica...