Ma, ustvari ništa specijalno, samo kad je iz dana u dan, skupi se, a i mi, odrasli, smo nekada umorniji a nekada odmorniji, strpljiviji.
Ja moje klince puštam same napolje pred zgradu već nekih 2 godine. Do nedavno su bili u dvorištu koje je ozidano (među zgradama), kola ulaze samo da parkiraju, te vozači znaju da je dvorište puno dece.
Nekako u poslednje vreme se društvo proširilo, uglavnom su dečaci, uzrasta od nekih 5 - 13 godina. Zaista se odlično slažu, i fenomenalno drže leđa jedni drugima, i nekako su skroz ok dečaci, znaju da prema mlađima ipak treba nežnije. Znate ona fina deca koja kad vas vide odmah viču "dobar dan", što nažalost većina dece u poslednje vreme ne rade....
Elem, kako ih je puno, u poslednje vreme igraju žmurke, žace i lopove, a to se onda širi van granica dvorišta.
Onda su sazidali neko igralište tu u blizini...
Pa, na kraju dvorišta je neki zid visine otprilike 2m, pa se oni tuda (koristeći drvo i cigle) penju...
I ustvari, to je sve super! Ja sam srećna što vole da budu napolju, što imaju dobru ekipu, ali mi je frka.
Ne volim kad izađem na terasu a njih nema na vidiku.
Posebno što ovaj veliki... realno, ne pazi na malog. Paze njega ostali dečaci, zaista ga paze, ali kad ja ipak ne volim to.
I pre koje veče, već je pao mrak, kažem da ne izlaze iz dvorišta, i izađem na terasu a njih nema.
Dođu kući... pitam jesam rekla da ne izlazite i ovaj stariji počne da odgovara tipa "Pa to si mi rekla pre 4 sata, kako ja to zapamtim?"
i raspravlja se, i ja kažem "nema večere, tuširanje i u krevet", on kaže "Pa nisam ni gladan", a znam da jeste, i usput čačka mlađeg brata - verbalno, i mali se rasplače, i ja kažem "Ne diraj brata", on kaže "Pa nisam ga ni pipnuo".... i tako.... ništa specijalno, kao što rekoh, ali mora njegova da bude poslednja.
(ala sam se raspisala....)
_____________________________
Tasha
Objasni im Bože, da mi se može!