Drage moje
Mislim da ovo što ću iznijeti se susrela svaka mama(možda),ali ja više jednostavno nemam načina da prevazidjem ovo Sergejevo ponašanje(ili možda fazu).Ovako
Sergej je rodjen kao jako jako mirno dijete da sam se u neka doba pitala da li je sa njim sve uredu.U bolnici je proplakao treći dan kad su ga spremali da ide kući.Do 6 mjeseci je samo jeo i spavao,i kao da ga nije bilo kući.Naravno sa 6 mjeseci je počeo da pomalo  se diže,okreće,sjedi,guguće,smije se...i sve kako to ide po razvoju je bilo ok,mada je on i dalje bio mirno dijete.Nikad nije plakao bez veze,kenjkao,kmezio,već tada sam mu uvela obroke,već tada jer spavao po danu po 2 puta od po 2 sata,a noću bi prespavao od 7 naveče do pola 8 ujutro.Negdje oko godinu je već počeo da istražuje svijet u velikom smislu,ali i dalje je važio za mirno dijete.Kad mu se kaže NE za ovo,nekad bi poslušao,a nekad i ne bi.Ali je palilo preokretanje pažnje na nešto drugo,kako bi ostavio ono što ne smije.Već tada sam primjetila da mene baš i ne 'zarezuje puno'..nekad posluša a nekad me izignoriše.Moram napomenuti da je samnom skupa od rodjenja,da ga ja čuvam po čitave dane,i vodim sa sobom pa čak i kad sidjem do prodavnice po hljeb jer ga nemamo baš nikome ostavit,ama baš nikome.Ali se zato ustručavao(ili bojao)supruga.I čim bi mu suprug rekao 'Sergej ne' on bi to ostavljao i odustajao od toga.I tako je bilo možda do prije mjesec i pol.Do nekih 15 mjeseci.Sad će napuniti 17 mjeseci i mogu slobodno reći da ja svoje dijete ne prepoznajem.Promijenio se u svakom smislu(po ponašanju).Znam da je sada faza kad želi da vidi,čuje i pipne sve(naravno da se sada uči,i otkriva svijet)ali ovo njegovo ponašanje nema granica.Nigdje i ni u čemu.Više ne sluša ni muža,a o meni da ne pričam.Malo prije sam ga grdila i povisila ton,a on me gleda u lice i mrmolji na neki svoj bebeći jezik nešto,povišenim tonom.To bi valjda trebalo biti inat ili ono u fazonu da me ne zarezuje ni pod razno.Ostala sam zatečena.U kući sve dira,sve ruši,otvra frižider,mašinu za sudje pali...penje se po stolovima....i NE za nešto takvo ili sklonjanje od toga ne pale,vrati se uvijek.Više ne pali ni preokupiranje pažnje nečim drugim.Na ulici spopada ljude sa kesama,i hoće da uzme kesu.Nit s ekoga boji od drugih ljudi(što me iznenadjuje)ne da ruku kad šetamo,kad dodjemo u restoran ode od nas,i dodje za sto nekome i sjedne za stolicu i hoće da jede.To su samo neki primjeri,hoću da kažem da se NIMALO NI BOJI,A NI USTRUČAVA ama baš nikoga.Djeca mu njegovog uzrasta nisu interesantna,i družio bi se samo sa većima.Sva njegova pažnja traje veoma kratko na nečemu.Više neće ni da spava po danu.Znači dijete se komplet okrenulo.Da li je ovo samo faza,jeste li imale takva iskustva,i kako ste rešavale neposlušnost kod djece u ovom uzrastu)

P.S. Izvinjavam se na dugom postu,htjela sam da opišem situaciju i razvoj mog malca od rodjenja.Hvala svima


_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Draga moj a Bebać, mislim da je to samo faza, ili se ti potrudi da bude samo faza. Hocu da kazem da ni jedno dete nije dobro samo od sebe nego sve zavisi od vaspitanja, ali opet necu ovim da kazem da si ti njega zapustila. On je sada "dovoljno" porastao da trazi svoje mesto i da pokusava da malo bude po njegovom. Ja svom sinu sve objasnim zasto nesto ne sme i potrudim se da mu dam primer. Npr. kada treba da udjemo u prodavnicu, kazem mu da ne dira sve naokolo, da to nije lepo, da ce se teta ljutiti i sl. i kada vidimo neko dete kako skace po prodavnici i vice naokolo ja mu kazem "vidis kako je to ruzno" i on polako uvidja razliku. Nikada nisam imala problema sa njim kada odemo u goste ili kada nama dodju gosti. Pustim ga da se malo "folira" ali kada pretera opominjem ga, ali ako me ne slusa, lepo ga odvedem u drugu sobu i "odrzim mu bukvicu", ne batinama, nikad, nego recima mu ukazem da to njegovo ponasanje nije lepo. Moras pronaci taktiku koja pali kod tvog deteta. Pusti ga da se "izluduje" kada je vreme i mesto za to, ali moras ga nauciti da te slusa kada nesto kazes "ne" jer ce vremenom postati samo gore.

Evo mene opet, setila sam se konkretnog primera.. Moj sin je imao fazu da stalno ustaje iz kreveta uvece kada ga stavim da spava. Ne prodje minut kako lezi, pa ustane te hoce da piski, pa hoce da kaki, pa hoce vode, pa opet da piski a kada sedne na nosu, naravno da ne moze da piski nego samo da ima razlog da ustaje. E sad, sta sam uradila, prvi put ga opomenem "uzecu ti medu sledeci put kada ustanes", pa kada opet ustane uzmem mu igracku i kazem mu "ako budes lezao kada sledeci put dodjem dobices igracku nazad", i tu naravno sledi njegov pokusaj da izvuce igracku plakanjem, tu moras stisnuti "petlju" ali ne popustaj, vratim se npr posle 5 min u sobu i ako lezi vratim mu igracku. Nekoliko noci je bilo dovoljno da shvati. Priznajem da mi se srce kidalo kada place, ali ono je bilo za neizdrzati , postigla sam cilj a ipak mu nista nije falilo sto se malo isplakao.. Budi hrabra i odlucna

o draga lilly pokušavam i sa lijepo,i sa povišenim tonom,i dam mu nešto kad zasluži(nagradim ga)ali zaista nemam pojma gdje ovo njegovo ponašanje 'ide'..naravno da nije uvijek tako 'zločast' dodje on do mene pa se mazimo,leži kraj mene...ali kad navale ovi drugi postupci,mislim da zaslijepe sve ostalo.....ja mislim da on zna kad ja nešto odobravam a kad ne(recimo ne dam mu da vadi vlažne maramice pa sigurno 5 mjeseci,kad ga nadjem da to radi prije ja mu uvijek 'ne ne sergej to radit,to ne valja' a i dan danas ga znam zateć on sjedi na podu i vadi jednu po jednu,a koliko sam samo puta dosad izgovorila da se to ne radi).Pitala bih te koliko je mjeseci/godina imao tvoj maleni kad si mu već objašnjavala sve to,kažeš da je slušao?ne znam možda je to ujedno kroz fazu 'provučen' i karakter djeteta?

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

I još bih da dodam,a smatram jako bitno i usko povezano sa ovim prethodno rečenim,nekad kad napravi kakav zijan,ja ga odvedem i stavim u krevetić(po kazni)i on toliko plače,u komadu sigurno 20min,da na kraju povrati svu hranu(ja sams e izbezumila,i mislim da je to od muke i bijesa,što nije sproveo svoje)a ja ostanem dosljedna i ne htjednem ga uzeti dok plače,dok ne povrati to s edesilo par puta,i više naravno ne ostavljam ga da dodje do faze povraćanja

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Draga, iz mog ugla gledano, ti si recimo, imala sreće. Svako dete (bar se meni čini tako) mora da prođe kroz mnoge faze, a u glavnom su tobezobrazne, razmažene, histerične, neposlušne faze... Ja od kad sam se porodila prvi put, nisam spavala noću više od 4 sata. dete mi je non stop bilo na sisi, a kad nije- tad je plakalo. morala sam ga nositi. i to je trajalo dok se nisam ponovo porodila, a onda nove muke. drugo dete isto tako ali za nijansu bolje. prvo dete nastavlja sa fazama. nikad nije hteo u kolica nikad ništa nije hteo . vremenom se to malo promenilo... za koji mesec će 5 godina i sad je najzad razumno i ok. dete, za poželeti!
mlađi sin će uskoro 3 godine. ne mogu da se izborim (a ni mm) sa njim. kontrira u svemu, neposlušan je, tvrdoglav, uvek izabere najgori trenutak da napravi scenu. Uvek ih svuda vodim sa sobom i uvek prolazim ko bosa po trnju sa ovim mlađim. svi me optužuju da sam ga razmazila, ali ja mislim da apsolutno NISAM! to i mm misli, što mi je najvažnije. mlađi sin je jedino dobar kad je sam sa mojom mamom. onda je to sasvim drugo dete...ali, čim se pojavimo ja ili mm- opet po starom. a što je najveća ironija- u vrtiću je omiljen, brzo uči, samostalan je, veseo, poslušan...samo ga hvale. meni ostaje samo da istrpim sve to i da Bogu zahvalim što su oni ipak dobra deca
Moj savet ti je da ne očajavaš već da se pomiriš sa tim da ti je dete takvo. Vlasnica privatnog vrtića u koji su moja deca u početku išla, koja je Dr. dečije psihologije i piše knjige o tome, stalno je zahtevala da se deca moraju pustiti da se izraze, da se ne smeju sputavati. tako je bilo u tom vrtiću i vremenom su deca naučila da poštuju osnovna pravila ali bez pritiska i opterećenja. Meni je taj pristup bio smešan, ali sad kad razmislim- možda ima nekog smisla.
I veruj mi, zabrana i vika izazivaju bunt. probaj da se dogovoriš sa detetom o osnovnim pravilima i da odrediš kaznu (naravno adekvatnu) i kažnjavaj ga. ali, kazna je posebna priča...

Ja mislim da je to samo faza u odrastanju, ali ako ga malo ne "prevaspitas" bojim se da ce tako i ostati. Citam tvoj pricu i preslisavam se u sebi i nalazim da i moja devojcica od dve godine ima slicno ponasanje: sve mora da je po njenom, kad izadjemo ne da ruku, kad smo u prodavnici i necu nesto da joj kupim ona legne na pod i vristi, kad se vracamo kuci vristi hoce jos vani, nece da pokupi igracke... nista ne da u ruke starijem bratu, sve mora da je njeno i tako nekih stvari na koje jednostavno kaze necu i glavu da joj razbijes ona to nece uraditi. I sto je jos najgore ona me gleda u oci i kaze: "Necu i ne dam". Nekad krivim samu sebe sto sam je previse razmazila i sto je malo nisam "propustila kroz ruke" dok je jos bila manja, a nekad pomislim da se dijete takvo i rodi, ali ipak treba puno paznje i tolerancije oko takvog ponasanja i puno, puno price i navodjenja primera kako je neko dijete nesto ruzno uradilo i kako to nije lijepo da se radi. Ja sam sad sve okrenula ono sto kazu na lijepu ruku, sve na tenane...jer sam videla da galama (bar kod nje) ne pali.
A sin je vec drugaciji, jos dok je bio mali kad bi ja rekla da nesto ne moze tako bi i bilo, ali sa njim sa imala vise i vremena i zivaca da ga vaspitavam onako kako ja hocu

_____________________________

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto

on manipuliše s tobom. budi dosledna. počni s jednom stvari da shvati ono osnovno. dete ide dotle dok ga pustiš. ako dira maramice a ti ne znaš šta da radiš- sklanjaj maramice. možda je to jednostavno jače od njega

Deca jednostavno tim postupcima ispituju roditelja dokle daleko mogu da idu... Ja bi moju ostavljala po 15-20 minuta da place i ne bih joj dala to sto ona hoce, nekad povrati od muke, nekad se ucuti, ali ako joj u toj njenoj vrisci popustim sledeci put je jos gore i jos jaca vriska i plac...tako da ne treba im popustati. Nisu oni nas rodili nego mi njih.

_____________________________

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto

Evo još jedna slična temica - Zašto deca ne slušaju roditelje - KLIK




_____________________________

ŽENA JE STENA!

E drage moje...evo čitam,i upijam sve ponekad pomislim da sam nadoknadjuje sve ono što je bio dobar dok je bio bebac....još jedan primer njegovog 'buntovničkog' ponašanja je da ga nikad ne mogu uhvatit da sjedi i igra se sam bar 15 min...a igračaka,vozilica po kući je kao igralište...eventualno to malo 'pretrese' u hodu,....i nastavi za zijanima....kompjuter zna dnevno ugasit i po 3 puta(izmedju dok ga mi opominjemo)a non stop se upozorava,govori mu a moram priznati i zagalami da ga ne gasi.I znam da zna da mu se to ne da,i onda mi nije jasno akko to opet radi a opet ponekad kontam da možda još ne konta zašto mu se ne da....još je mali da bi sad shvatio moje 'Sergej nemoj gasit mami kompjuter,jer će mama trebati ga paliti opet,i zeznut ćeš ono što je mama radila na kompu'..zvučim komplikovano za razumijeti jel da,ponekad ga opravdam ipak mu je 17 mjeseci(god. i pol)..ali ponašanje nema granica...gdje god dodjemo nikad ne sjedi..već zuji po restoranu,kafiću,u parku ode od mene daleko i išao bi još da ga ja ne sustignem(kad vidi da idem onda bježi od mene)... smori ja vas zar ne,ne znam evo sjećams  ekonkretnih primjera i pišem.Ponekad pomislim da je zapostavljen(ali kako može biti kad sam sa njim od jutra do sutra)hranim ga,presvlačim..znam ponekad sjesti na pod sa njim pa s eigrati(onda hoće da se igra)kad traži da ide vani ja ga izvedem....ali ponekad pomislim da bi on sa mnom vazda nešto 'radio' i onda ne bi pravio zijane,ali dok pravim ručak(jel ga nema ko drugi spremiti)on se već popeo na sto i kida časopice i sl........

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Eugeni hvala draga,ja sam čitala tu temu,ali imaju samo 4 posta(mislim)pa odlučim da otvorim novu,a mislim da moj Sergej sa cjelokupnim svojim ponašanjem zaslužuje novu temu šalim se malo....i da moram dodati...moji prijatelji,komšije,poznanici njega jako vole(uprkos zijanima i nestašlucima)i doživljavaju ga kao malog frajera....kažu da uopšte ne ostavlja dojam nesigurnog bebaća koji se inati i sl. već jednostavno on se ne boji ničega,i nikoga,nije stidan..već je nekako direktan i neovisan...ponekad pomislim da bi išao kilometrima sam a ne bi se ni osvrnuo iza se da vidi imal nas mislim da je rano za to njegovo neovisno ponašanje

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Deo koji citiram ne bih da ponavljam - IDENTIČANO JE KOD NAS!

Deca isprobavaju da vide dokle ih puštaš! E, ja sam odlučila da neke stvari ne puštam.

Taj period 15-16 meseci... hm... pokušavam da premotam... Luka je rohodao koji mesec ranije, i tada ustvari nisam imala problema, jedino što je bilo bitno je da je na nogama.
Čačkanje po kući... Njega je uvek privlačila kuhinja, tako da sam ispraznila jedan element i to je bilo njegovo. Tu je sklanjao, vadio... i nisam pravila neki problem ni ako izvadi koju šerpu.
NAJVEĆI problem, prisutan i danas je taj što stoji ispred TV-a i dira ga. Zna da ne sme - ali ne odustaje.
U njegovu tvrdoglavost se upleo inat i histerija, pa je sada stanje još gore. Sada smo u fazi da kada se baci na zemlju, ja ga ili preskočim i odem u drugu sobu, ili podignem sa zemlje i odnesem u njegovu sobu i kažem da izađe kada se smiri. To sada pali (po nekada).

Danas u gradu... Tražila sam mu neku trenerkicu, i uđem u radnju, on snimi kamion i kupiti ili umreti (pri tom kroz stan ne možemo da prolazimo od kamiona i vozova. Ja kažem jedno "Ne treba ti!" i on počinje da plače. Plakao je još koji minut, onda sam pitala  "jel znaš zašto ti ga sada neću SIGURNO kupiti?", pita "Zašto?", "Zato što se za suze ne dobijaju pokloni!"... prestao je da plače.

Tasho ja razumijem to što govoriš,ali mislim da je tvoj dečak dosta stariji od mog,pa mu s edosta toga može objasniti(i opet ne može)ali ja živa ne znam šta da radim sa ovim svojim(17mjeseci)mislim da on to sve ne bih 'pohvato' kad bi ja njemu isto tako recimo na tvoj primjer...evo jedan konkretan....juče mi je počeo donosit čizme da ga vodim van,a ja pravila ručak...i ja ti njega iznesem 5min na balkon,i onda je počeo vjetar da duva i unesem ga u kuću(mislila sam ga vodit van kad završim sa jelom,a tako je i bilo)i on je jaukao i sigurno 20min,zakoceno se što sam ga uvela u kuću,a onda zaburio glavu u tepih i nastavio jaukat....kako sad da ja njemu objasnim 'da duva vjetar,i da će se prehladit ako ostane van,a mama će ga vodit napole kad završi sa ručkom'...ne znam....ovo mi je neki period(po starosti)kad se osjećam tako nemoćno...mislim da dijete od 2,5 god. bi ovo razumilo što bi mu pojasnila(mislim)

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Ja sam cuvala jednog veoma nestasnog i nemirnog
decaka. Znao je da mi pootvara ormane i izbaci sav
ves. Otvarao je frizider. Dok je gledao tv drzao je noge
na stolicu i lupkao. Sutao je po TA pecki. Jednom je
istresao kesicu smokija na tepih i jos utabao nogama.
Tudje dete pa ne smem da vicem na njega a kamoli neke kazne.
Zalbe mami nisu puno vredele.
Posto je i moja Maja bila tu kada bi napravila neku gresku
izvikala bih se na nju najstrasnije a njemu rekla jel vidis
kako sam ljuta kad deca nisu dobra.
Sve vise i vise me je slusao i bio je jako dobar. Cuvala sam ga
od trece do seste godine.
Njegova mama mi se uvek zalila kako nije dobar i kako pravi
urnebes kod kuce jer trpi u sebi sve ono sto ne sme kod mene
pa se iskali kada dodje kuci. Izokrene stolice i prelazi preko njih.
On je kuci i dalje bio nemiran ali kod mene je bio super decak.

Citam ovaj prvi post Babac sto si napisala i prosto ne mogu da verujem! Kao da sam ga je pisala!

Moj Lazar je bio isti takav, neverovatno dete. Kad je bio beba je bio fenomenalan, pa se promangupisao vremenom. I sve te stvari je radio kao i tvoj Sergej u tom periodu. Taj period mi je i bio najgori, od nekih 15 meseci do 2,5 godine, onda se odjednom smirio i postao poslusan!!!

Inace sam ja u tom periodu bila van sebe, nisam mogla da shvatim odakle mu taj inat i u cemu gresimo? Plakala sam cesto od nemoci, narocito kad vidim kako se ponasaju druga deca, njegovi vrsnjaci. Imao je faze da ujeda, tuce, grebe, rastura sve oko sebe. I uvek sa osmehom na licu, kao da je to sasvim normalno ponasanje.
Mi smo od pocetka se prema njemu ponasali kao prema odrasloj osobi, sa puno razumevanja i puno price. Sad vidim da smo dobro postupali, jer je on sada postao toliko dobar da prosto ne mogu da verujem da je to isto dete!
Mi smo upisali Lazara u jaslice sa 1.5 godinu, i tamo je bio nemoguc. Stalno su se zalili na njega. Sada ima 3 godine i svi ga hvale, nemaju reci zamerke za njega!

Bebac htela sam ti reci da je to faza kroz koju dete prolazi, malo duze traje, ali ce sigurno proci. Kad se bude izdivljao on ce se sigurno smiriti. Bolje sad da se ponasa tako kad je mali, nego kad bude mnogo stariji! Pokazujte mu koliko ga volite i koliko vam on znaci i vratice vam istom merom!!! Samo se strpite i videcete kako ce i on biti dobro dete!

Zille veliko ti hvala na podršci i riječima utjehe(kao i svima vama drage moje)nekako si me baš utješila....da mi je da to prodje i da se vrati makar pola od onog djeteta što je bio do prije par mjeseci....nadam se da hoće,a do tad valja mi 'kulirati' ovo i nadat se da će proći...ako bude tako kao kod tebe.....hvala vam još jednom

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

bebac, dok faza ne prodje, sto zile kaze, ti njega lepo uvek izmori koliko god mozes! U park i nek se izjurca, ispentra i igra sa drugom decom, onda nece u kuci imati energije da pravi dzumbus

bebać... sa 2,5god te razume (znam sigurno da me razume šta govorim - priča tečno!), ali se ponaša kao da ja ne pričam. Kada upadne u histeriju - kao da sa zidovima pričam. To je još gore. Tada NEĆE da sluša šta govorim i NEĆE da razume, što je gore nego kada je mali pa NE MOŽE da razume. 

Moja mama kaže da sam ja takva bila oduvek!Ii sad sam nemoguća (naravno, u nekom drugom smislu, ali sam jako samoživa i hirovita). To može i ne mora biti faza. Moje dete kad mu kažem NEMOJ jedino što on može da kaže je E, BAŠ HOĆU!!! ili HAJDE, a on E, BAŠ NEĆU!!! To je pravilo bez izuzetaka. I uživa kad vidi koliko sam nemoćna i očajna. Svaki, ali baš svaki put kad iznesem smoki ili plazma keks na sto, on prospe na parket i sve ugazi. Zna da će biti kažnjen ali to uvek radi. To su neke situacije kad kazne ne pale, kao i ona gde izvuče svaku i jednu vlažnu maramicu. I to je tako. Ne dajem mu priliku i to mi je jedino rešenje. A nije da ne razume, što je najgore od svega.
Eto, i ja se bacila u kuknjavu, ali znam kako ti je. Teško je kad vidim decu u gradu ili bilo gde na javnom mestu kako su normalna, a samo mi ko putujući cirkus! A, da, ima još jedan mali i njegova porodica koji su cirkus u gradu Novom Sadu. Srećemo se često i samo se osmehnemo u prolazu dok jurcamo za decom uz vrisku i scene. Ja uvek prokomentarišem: Eno ih oni mučenici Pa se setim da i oni to sigurno kažu za nas...
Inače, u gradu me mnogi klinci znaju, kad prolazim samo kažu roditeljima: Eno je Balšina mama!

Lako je pametovati kad su tuđa deca u pitanju a teško dati koristan savet, ali jedno je sigurno ne možete detetu  dozvoliti da Vas maltretira i da vidi i oseti da vlada situacijom a da su roditelji nemoćni. Moj sitariji sin je prilično bio hirovit ali sam ja to kažnjavala kad je bio razumniji a kad je bio tako mali i traži da mu se nešto kupi ja mu kažem ako ne prestaneš otićemo iz radnje i izađem, nije se valjao plakao, ali ako Vaša deca to rade pokušajte da im zapretite da ćete da odete bez njih u udaljite se to uvek pali, neka dete vidi da ste Vi otišli. Budi dosledna u kazni ako ga ostaviš u sobi  pusti ga da plače e sad što on povrati to je od napinjanja a drugo on je takоđe shvatio da to pali kod mame i eto dobitne kombinacije. Ne daj mu da se penje po stolu  jer pašće i povrediće se. Kad počne da divlja ti kaži ako se plaši lekara e sad idemo kod lekara da vidi zašto ne slušaš mamu. Ne može on biti pametniji od Vas dvoje .

Dora to za putujući cirkus je identična situacija,po ulici i po restoranima i kafićima(gdje često izlazimo)su scene,čitav svijet crče od smijeha..i baš se dobro zabavlja,a meni muka...nije mi došlo jednom da vrisnem na njega(to nekad upali privremeno,malo se smiri,a posle nastavi)...tačno me bude sramota javnosti....suprug nekad pop...i i kaže da nećemo više ići u javne ustanove dok ne poraste i smiri se a gdje sada da se svega odreknem dok se on ne smiri,ako se smiri

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Ja sam moje dete ostavila, čak sam skrenula i za ćošak, pa sam virila (da me ne vidi), nije se ni trznuo.

A šta je radio za to vreme kad si se sakrila iza ćoška?