cookie-img

Stranica koristi kolačiće

U cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, analize online upotrebe, sistema oglašavanja i funkcionalnosti. Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe.

U REDU
info-img

Više o kolačićima

Forum: Dete

message-img
message-img

Odgajanje

writing-img

Hiperaktivnost kod dece (ADHD-attention deficit hyperactivity disorder)

  
clock-img

16.11.2009, 21:28

clock-img

magde

pencil-img

1463

neznam kako vase dece al moje treba non stop da ga samo igras i dok jede da mu dajes sve nove igracke i predmete i non stop samo se vrti i mrda sve dok ne zaspi a joj sad zna da moze da konrtrolise telo i sad sve hoce sama da radi.pa za da odmorim stavljam je na podu da se vrti.kako se vase dece?

< Poruku je uredio Verus RR -- 18.5.2011 15:48:51 >

clock-img

17.05.2011, 00:06

clock-img

Anoniman

Baš sam se skenjala. Danas mi baka kaže da je čitala neki text o hiperaktivnoj deci, i da to skroz opisuje Luku.
U principu, da, tako je, sad sam malo googlala. Ali svi to povezuju za uzrast u školskim klupama jer se kao tada uočava nedostatak pažnje.

dete koje pati od ADHD sindroma ne uspeva da se organizuje, izbegava dugotrajnije napore, gubi stvari, zaboravlja, previše priča, ne može da sačeka u redu, ishitreno odgovara, prekida sagovornika, nameće se drugima, često je razdražljivo, besno reaguje na roditeljske zabrane i zahteve, agresivno je prema vršnjacima, non-stop se vrpolji, napušta školsku klupu u toku časa i uvek je spremno da nekuda krene.
Izvor

To je manje-više Luka. Tako nekako bi se mogao opisati. On retko stoji u redu, uglavnom zvrji po pošti, banci. Dugotrajni napori... ni fizički ni psihički, mu nisu dragi. No, s druge strane, ako ga zanima to nešto, onda može u nedogled. Može se igrati ispred zgrade satima, trčati, i neće se umoriti. Ako ide sa mnom u šetnju bez cilja (čitaj: ne idemo da mu kupimo nešto), umorio se već do prvog ćoška. S druge strane, psihički... nerado crta jer nema pažnju da nacrta nešto lepo, iz istog razloga i ne boji, jer uvek pređe liniju, a užasan je perfekcionista. Ali, psihički napor na kompjuteru igrajući igrice može satima. Igra teže igrice koje zahtevaju razmišljanje, "ako ovde lupim, loptica će lupiti kocku, kocka će pasti na dasku i daska će odbaciti čiku na planinu..." (improvizovala sam).
Ono što nije - nije agresivan prema vršnjacima. Daleko od toga da sedi i ćuti kad ga neko dira, ali retko udara prvi.
I još ne ide u školu pa ne znam može li da sedi 45min.
Sve ostalo gore pobrojano - to je moj Luka. user posted image

Eto, sada sam zabrinuta. user posted image

clock-img

17.05.2011, 00:13

clock-img

Anoniman

Ovaj moj post je za forum Dete. Neka moderatori odluče dal da ostane ovde ili da kopiraju u novu temu. 

< Poruku je uredio Lu RR -- 17.5.2011 9:25:30 >

clock-img

17.05.2011, 09:30

clock-img

Anoniman

IZVORNA PORUKA: Tash

Ipak sam odlučila da otvorim novu temu, pa ću odavde KLIK kopirati post od juče.

Baš sam se skenjala. Danas mi baka kaže da je čitala neki text o hiperaktivnoj deci, i da to skroz opisuje Luku.
U principu, da, tako je, sad sam malo googlala. Ali svi to povezuju za uzrast u školskim klupama jer se kao tada uočava nedostatak pažnje.

dete koje pati od ADHD sindroma ne uspeva da se organizuje, izbegava dugotrajnije napore, gubi stvari, zaboravlja, previše priča, ne može da sačeka u redu, ishitreno odgovara, prekida sagovornika, nameće se drugima, često je razdražljivo, besno reaguje na roditeljske zabrane i zahteve, agresivno je prema vršnjacima, non-stop se vrpolji, napušta školsku klupu u toku časa i uvek je spremno da nekuda krene.
Izvor

To je manje-više Luka. Tako nekako bi se mogao opisati. On retko stoji u redu, uglavnom zvrji po pošti, banci. Dugotrajni napori... ni fizički ni psihički, mu nisu dragi. No, s druge strane, ako ga zanima to nešto, onda može u nedogled. Može se igrati ispred zgrade satima, trčati, i neće se umoriti. Ako ide sa mnom u šetnju bez cilja (čitaj: ne idemo da mu kupimo nešto), umorio se već do prvog ćoška. S druge strane, psihički... nerado crta jer nema pažnju da nacrta nešto lepo, iz istog razloga i ne boji, jer uvek pređe liniju, a užasan je perfekcionista. Ali, psihički napor na kompjuteru igrajući igrice može satima. Igra teže igrice koje zahtevaju razmišljanje, "ako ovde lupim, loptica će lupiti kocku, kocka će pasti na dasku i daska će odbaciti čiku na planinu..." (improvizovala sam).
Ono što nije - nije agresivan prema vršnjacima. Daleko od toga da sedi i ćuti kad ga neko dira, ali retko udara prvi.
I još ne ide u školu pa ne znam može li da sedi 45min.
Sve ostalo gore pobrojano - to je moj Luka.

Eto, sada sam zabrinuta.



IZVORNA PORUKA: Tash

Evo text sa RR: Hiperaktivnost se leči



IZVORNA PORUKA: Tash

Kopiram deo iz texta na koji sam dala link, a komentare ću ubaciti drugom bojom.


On može da zadrži u glavi samo nevelik obim informacija Ovo za Luku ne važi, on drži u glavi neverovatne info, ali samo info koje njega zanimaju; ako ga info ne zanima - neće je zapamtiti, a većinu novih podataka brzo zaboravlja Šta ste Luka radili u vrtiću? - Ne znam, zaboravio sam! (mrzi ga da priča? neće da mi ispriča? Ili je zaista zaboravio?). Slabo mu je i dugoročno pamćenje. Ni ovo baš ne važi za Luku. Opet, pamti stvari koje njega zanimaju. Imao je 2godine kada je u Pešti ispred jednog TC video neki spomenik konja. Ja ga nisam ni videla, a ne zapamtila da je tamo. Kada smo posle pola godine opet otišli za Peštu, još iz daleka je vikao "Idemo kod konja", nisam imala pojma o čemu priča dok nismo stigli do tamo.  Teško uspeva da savlada čitanje, pisanje i računanje, ali ne zato što ima niži koeficijent inteligencije, već zato što ne može da se koncentriše. Piše određene brojeve, ali sve naopako, kažu da je to normalno za ovaj uzrast. Zna da broji do 100, sabira uz pomoć prstiju do 10. Slova ga ne zanimaju. Ne prepisuje ih. Sa sedam godina takav mališan nije spreman za školu, jer kod njega još uvek nisu sazrele više moždane funkcije. On stalno žuri, besciljno hvata razne predmete, počinje da radi zadatak ne saslušavši do kraja učiteljicu. Prstima konstantno lupka po stolu, ovo ne, klati se na stolici ili mlatara nogama ovo da. U razgovoru skače s teme na temu ovo kako-kad, ima tikove ovo ne, pravi grimase i nepotrebne, nepovezane pokrete ovo da. Oko 68 odsto takve dece ima narušen san šta znači narušen san? Najčešće spava celu noć, ali ume da zaređa da se budi, prelazi u naš krevet, traži da pije; nije učestalo, ali dešava se. Mislim da je to više povezano sa tim da do rođenja bebe je spavao sa nama u krevetu veoma često; od kada se beba rodila, nije izbačen, ali mu je lepo objašnjeno da bi mu bilo mnogo bolje u njegovom krevetu da ga beba ne budi noću. Naravno, ako se probudi - uvek mu je dozvoljeno da se uvuče kod nas. , a 40 odsto mokri u krevet ovo se po nekada desi; veoma retko - recimo u pola godine 2-3x. . Mališan je impulsivan, brzo se uzbudi i agresivan je. Da.    Pati od stalne unutrašnje napetosti i u trenutku menja raspoloženje. Da    Zaostaje u psihičkom razvoju za vršnjacima Ovo ne; nije što je moj, ali baš je pametnica, ali želi da komanduje i rukovodi Ovo da. Drugima postavlja previše zahteva Da  i zato nema mnogo prijatelja Šta znam... Ima drugare u vrtiću, vaspitačice kažu da se jako brzo i lako uklopio; Zvone nam drugari ispred zgrade i zovu ga napolje da se igra...


Biće da je ipak moja mama u pravu kada kaže da je on samo malko nevaspitan.


clock-img

17.05.2011, 09:31

clock-img

Anoniman

Aj promeni naziv ove teme onda. Mada magde i ja pišemo o različitim stvarima. Mislim da bi za pretraživač onaj engleski naziv bio dobar. user posted image

clock-img

17.05.2011, 09:36

clock-img

Anoniman

IZVORNA PORUKA: n i n a

Tasho  skroz razumem tvoju zabrinutost!!!
Meni je Mihajlo dobijao napade histerije i zacenjivanja sa svea nekoliko nedelja, jer mu se nije stavljala kapica na glavu ili mu je smetao švedski povez Ja sam bila u šoku kako tako malo dete može da izražava nezadovoljstvo tako burno tako malo!
Pričala sam sa patronažnom (inače divnom ženom) i čitala sam nakon tog razgovora dosta i na internetu i u knjigama. Vidiš i po ovom članku da se hiperaktivnost javlja kao urođena ili pri rađanju. Ja ništa od ovog nisam imala ni u trudnoći ni pri porođaju (jedino ako se računa candida, ali svaka druga žena je iam zbog hormona, pa nemaju hiperaktivnu decu). Ne pušim, ne pijem, a ne znam ni za neka psihička oboljenja u porodici.

Kako raste, M sve izraženije pokazuje svoje nezadovoljstvo kad mu se nešto brani, ne drži ga pažnja ni minute, svugde ga ima. Kad smo u parku, čas tobogan, čas klackalica, čas ljulja, pa trk u pesak, pa opet na tobogan.... i tako u krug.
E sad, ja sam slušala neki dan jednu emisiju na RTV NS o tome kako deci ne treba ništa braniti, jer oni tako istražuju svoju sredinu (ako dete želi da se vrti oko svoje ose, treba ga pustiti, ako želi da stane na stolicu, treba mu pomoći i sl.) i razvijaju svoju motoriku. Navodno, bila je tema ispitivanje motoričkih sposobnosti kod dece uzrasta do 6 godina gde je ustanovljeno da je čak 70% dece "zakržljalo" motorički. Recimo, ne umeju svaki prst na ruci odvojeno da podignu sa stola, nego podignu sve prste odjednom (strašno!!!). Mi M sve puštamo da pokuša, ali ga konstantno pazim i opominjem da se ne povredi (tako je i taj psiholog navodio-pustite ih ali ih ne "ispuštajte" iz vida).
Daleko smo mi još od škole, ali recimo mnogi njegovi vršnjaci već uveliko odgledaju bar jedan crtani film u trajanju od 5 minuta, dok M ne pogleda ni reklamu od 15sec!!!
U jednoj od knjiga (ne znam sad napamet, na poslu sam) našla sam vežbe koje se rade sa decom koja imaju "poremećenu" pažnju i hiperaktivnost. Ja sam sa M dosta vežbala dok sam bila na porodiljskom, sad manje, pošto pola dana nisam kući. Sve u svemu, osnovne vežbe su:
1. zadržavanje pažnje od 15 minuta - naći neku igračku ili aktivnost da se zaokupira dete po svaku cenu na 15 min. Npr. M i ja gledamo slikovnicu sa pojmovima ili životinjama i ja mu oponašam zvukove ipokazujemo rukom na slike, a čim on pokuša da odluta - ja opet "a Mišo pokaži mami konja, kako kaže konj?" pa mu guram slikovnicu pod nos! I stalno štopujem na sat da bude bar 15min. Ili pevamo "kad si sretan" pa tapšemo i puckamo prstima, ili "ringeraja" i ne dam mu NIŠTA drugo da radi osim te igre za taj period.... Ima tu još dosta primera, svako neka nađe čime bi zabavio svoje dete ;
2. zadržavanje deteta na jednom mestu 30 minuta - ja sam to izvežbala u kolicima. Obavezno kad krenemo u šetnju, ne dopuštam M da izađe iz kolica pola sata, i vežem ga i cucla po potrebi i vozamo se. Sad je već naučio da se strpi, pa se nekad voza i ceo sat. Isto kombinacije i vežbe zavise od uzrasta i ideja roditelja
3. umirivanje burnih reakcija - način da se kanališe dečiji bes u nešto produktivno. Svako zna šta njegovo dete najviše voli i šta ga uglavnom smiruje i to su "oružja" koja se potežu u napadima besa. Npr. vi zabranite da se penje na sto ili dira sto - on u histeriju, a vi mu pustite omiljenu pesmu u tom trenutku i počnete da igrate i pevate ili uzmete da slažete njegove omiljene kockice i kažete da bi baš bilo super da vam pomogne, i onda odmah na vežbu No 1 od 15 minuta...

Ja znam koliko je teško, nadam se da ću do škole uspeti da ga malo spustim na zemlju, ali treba mnogo snage, volje i ljubavi, a roditelji za svoje dete toga uvek imaju



< Poruku je uredio Verus RR -- 17.5.2011 19:47:49 >

clock-img

18.05.2011, 15:29

clock-img

Anoniman

Nina, hvala na info. user posted image

Ne želim dalje da pišem ovde dok tema ne dobije ozbiljan naziv kakav zaslužuje. user posted image

< Poruku je uredio Verus RR -- 18.5.2011 15:48:23 >

clock-img

18.05.2011, 15:51

clock-img

Verus

pencil-img

11942

Evo gac, sad je naziv potpunuser posted image

clock-img

18.05.2011, 15:55

clock-img

*Alexx*

pencil-img

8067

Juce mi cita muz neki clanak o ADHD-u i kaze sledece: da se ADHD cesto pogresno dijagnostikuje u skoli, zato sto klasicna skola ne odgovara danasnjem tempu zivota. Navodno, to sto deca ne mogu da sede 45 min u klupi ne znaci da imaju ADHD. Sve je danas mnogo brze, informacije se dobijaju mnogo brze, i ocekivati od dece da sede i pisu 45 min u cugu je prosto mnogo za ocekivati.
Tako nekako user posted image


_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

clock-img

18.05.2011, 15:58

clock-img

Verus

pencil-img

11942

Ja mislim da su mnoga deca pogresno dijagnostikovana.  Ima tu i drugih nacina dijagnoze, nije sve samo po nemirnosti...Kad budem imala vremena naci cu vise info-ili ko zna neka postaviuser posted image

Malu koju sam cuvala su u skolici rekli da mozda to ima.  Zena je odbila da je stavi na lekove (sto je meni bilo DIVNO od nje) nego je nasla da se to moze popraviti dosta ishranom.  Tako da dete pocne dan proteinom, smanje se UH (secer osobito) i tako.  Mala je tad imala oko 5,6 godina, evo sad ce 16 i sasvim je normalna. NIkad lekove nije pila.

clock-img

18.05.2011, 16:23

clock-img

Anoniman

Čitam ovo što Tash piše za Luku, i iskreno,po opisu - meni on "liči" na svakog drugog dečaka tog uzrasta. U današnje vreme je svako drugo dete takvo Tash, gledam ih na ulici, baš ih posmatram, sve uzraste: današnja deca su relativno "brža", svestranija, glasnija, napadnija,ma - drugačija nego što smo mi nekad bili, i drugačija od onih merila koja se nisu adaptirala današnjim uslovima života. Tash, verujem da brineš bez potrebe. user posted image

< Poruku je uredio BubaMira -- 18.5.2011 16:27:40 >

clock-img

18.05.2011, 16:28

clock-img

*Alexx*

pencil-img

8067

Ja sam jedno vreme bila u tripu da Andrej ima sve predispozicije za ADHD. On je nemiran za sve pare. Onda sam se smirila kad sam videla da ga paznja ipak drzi kad se nesto zaigra, ili kad je Pepa na TV-u. Kontrolisem unos secera, retko kad jede slatkise. Jedini secer koji dobija je u formi vocnog jogurta popodne. Retko kad cokoladica, retko kad sok.

_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

clock-img

20.05.2011, 11:59

clock-img

znljubica

pencil-img

11

O poremećaju pažnje/hiperaktivnosti se sve više govori. Dobro je da je problem prepoznat, jer bez prepoznavanja nema rešenja problema. Ipak roditelji treba da budu oprezni. U mnogim zemljama dijagnoza HIPERAKTIVNOST je najstalniji izvor prihoda psiholozima i pedagozima.

KARAKTERISTIČNA PONAŠANJA DECE SA POREMEĆAJEM PAŽNJE



  • Počinje raditi pre nego što je dobilo jasna uputstva i shvatilo ih 


  • Gleda kako rade druga deca pre nego što pokuša uraditi samo.


  • Radi prebrzo i čini nepotrebne greške, a ne greške povezane s neznanjem.


  • Stalno je u pokretu, sve dodiruje i ne može duže vreme sedeti na jednome mestu.


  • Na pitanja odgovara prebrzo i ne pokušava da prvo razmisli.


  • Nije sposobno da sledi uputstva koja se daju celoj grupi.


  • Ne može zapamtiti uputstva, iako nema teškoća s pamćenjem.


  • Prelazi s jedne aktivnosti na drugu i retko kada završava započete zadatke.


  • Ima teškoća u organizovanju pismenih radova: oni su obično zbrkani.


  • Pogrešno tumači jednostavne izjave, ne razume mnoge reči i rečenice.


  • Može ponoviti izjave koje su mu rečene pre dosta vremena, a ne može ponoviti one koje su rečene nedavno.


  • Lako posrne i padne, nespretno baca predmete ili mu oni padaju iz ruku.


  • Lako se povodi za onom djecom koja puno pričaju i prave buku, često potpuno prekine rad da bi im se pridružio.


  • Previše je pričljivo, često prekida razgovor.


  • Često napušta klupu i nešto pretražuje po razredu, dok druga deca mirno sede.


  • Ne pazi kada nastavnik nešto objašnjava, gleda negde drugde.


  • Često kaže: "Ne mogu to učiniti" i pre nego što pokuša, lako odustajanje posebno je uočljivo kod novih zadataka.


  • Govori, peva i šapće samo sebi.


  • Ne može izraziti misli na logičan i razumljiv način.

    clock-img

    20.05.2011, 13:02

    clock-img

    Anoniman

    Čitam sad ovaj tvoj post ljubice (da ga ne citiram) - mene samo zanima jedno, svi kažu (stručnjaci i literatura) da se ADHD pojavljuje genetski ili pri nekim komplikacijama u trudnoći i na porođaju, a svi bolest ustanovljavaju tek kod veće dece školskog uzrasta!!!! user posted image
    Ako je to nešto sa čim se dete rađa i TREBA se lečiti ili rešiti (da ne koristim pogrešan termin) onda kao i sve ostalo vezano za odgajanje i vaspitanje deteta treba početi od samog starta (kao što je npr. uobročavanje bebe da bi redovno jela kad izraste u dete, pa kasnije u odraslog čoveka). Svi ovde navedeni simptomi odnose se na decu koja govore, uče, druže se sa drugom decom.... Kako prepoznati simptome kod bebe ili malog deteta??? Ja sam vežbe našla u jednoj američkoj studiji, ni na jednom sajtu nisam uspela da izdvojim konkretne simptome, ali verujem da se kod jako male dece mogu ostvariti mnogo bolji rezultati lečenja i/ili ublažavanja ADHD-a nego kod dece školskog uzrasta...

    Ovo pitanje postavljam uopšteno - ko god ima neki članak, sajt, studiju, knjigu, neka postavlja postove. Mislim da se može pomoći mnogim ADHD klincima.

    clock-img

    20.05.2011, 13:15

    clock-img

    Anoniman

    Eto baš kad sam mislila da nigde neću naći, nađoh user posted image Ja se nadam da će pomoći:

    "ADHD JE BOLEST ADHD NIJE NEKA ZGODNA OZNAKA ZA ZLOČESTU DJECU ILI LOŠE RODITELJE. SVA DJECA SE PONEKAD PONAŠAJU LOŠE I NIJEDAN RODITELJ NIJE SAVRŠEN. ADHD (hiperaktivni poremećaj s deficitom pažnje) je dobro definirano i prihvaćeno medicinsko stanje. Ponekad se koristi izraz “hiperkinetička djeca’’, ali to označava istu stvar. Kao i kod mnogih drugih medicinskih stanja, danas se samo djelomično zna točan uzrok. No zasigurno znamo:
    • ADHD može razoriti obitelji
    • Mozak kod ljudi s ADHD-om razlikuje se od mozga drugih ljudi. Određeni dijelovi mozga pokazuju razliku u strukturi, metabolizmu i kemiji.
    ADHD JE UOBIČAJEN Čak jedno od dvadeset_oro djece može imati ADHD. Mnoga od te djece nisu bila kod liječnika i nemaju dijagnozu. Poremećaj češće zahvaća dječake nego djevojčice, mada je jedan od razloga tome što djevojčice češće imaju ADD (poremećaj pažnje) bez hiperaktivnosti, pa se rijeđe primijeti i dijagnosticira.
    NAJVAŽNIJI SIMPOMI ADHD-a
    Nepažnja – dijete se ne može koncentrirati, skače sa zadatka na zadatak, zaboravlja upute i neorganizirano je, istovremeno ga interesira više stvari ali niti jedna do kraja.
    Hiperaktivnost – dijete je nemirno, vrti se, uvijek prebire po svemu I dodiruje stvari.
    Impulzivno ponašanje – dijete govori i djeluje bez razmišljanja i ne može dočekati svoj red. Može imati napade ljutnje.
    Naravno, sva su djeca nekad nepažljiva, nemirna i impulzivna. Činjenica je da je kod ADHD-a ta vrsta ponašanja ekstremna. Ta djeca izazivaju znatne probleme kod kuće i u školi i to je vidljivo već od najranije dobi. Svaki pojedinac doživljava ove simptome na različite načine. Kod nekih ljudi, najveći je problem nepažnja, kod drugih hiperaktivnost i impulzivnost, dok neki pokazuju sva tri simptoma.
    Ponekad su tu i drugi problemi :
    Već je dovoljno teško nositi se samo s ADHD-om, ali mnoga takva djeca imaju i druge probleme, kao što su:
    • Određena nesposobnost za učenje, na primjer, poteškoće u matematici, čitanju ili pisanju
    • Tjeskoba ili depresija
    • Nespretnost i nedostatak koordinacije
    • Povremeno suprotstavljanje, ali iza kojeg se ne skriva namjera da vas povrijedi.
    BRIGA ZA DIJETE SA ADHD-om
    ISCRPLJENOST, DEPRESIJA, ZBUNJENOST, FRUSTRACIJA … I SAMI MOŽETE DODATI OSTALO.
    Ponekad ste u strahu od dočekivanja djeteta pred školom, odlaska u trgovinu, odlaska u posjetu rođacima.
    Drugi roditelji vas ne razumiju i misle da ste loš roditelj.
    Nekad mislite da su oni možda u pravu. Kako to da su njihova djeca tako savršena?
    Bitno je da shvatite da ADHD nije vaša greška, niti greška vašeg djeteta.
    ADHD je bolest.
    RAZLIČITI UZRASTI RAZLIČITI PROBLEMI
    BEBA
    Ugrožen je rani odnos majka-dijete jer dijete:
    • Stalno plače
    • Ima kolike
    • Ima problema sa spavanjem
    • Odbija hranu
    • Razdražljivo je
    • Nepredvidivo, ne prihvaća ritam
    PREDŠKOLSKO DIJETE
    • Vrlo aktivno, impulzivno, mijenja aktivnosti, kratkotrajne pažnje, sve što radi radi bez cilja
    • Ne može sjediti na jednom mjestu ni za vrijeme gledanja TV-a, hranjenja ili čitanja priča
    • Djeca spavaju malo i isprekidano
    • Ne podnose disciplinu, ne slušaju, ne reagiraju na kažnjavanje ili vikanje
    ŠKOLSKO DIJETE
    • Djeluje nezrelo za dob
    • Aktivno, nema mira
    • Naizgled ne brine za školu i školske obaveze
    • Drži neurednim svoje školske stvari
    • Ne piše zadaću samostalno, mora se sjediti uz njega
    • Nastavnici se žale da je nepažljivo, da ometa rad
    • Postiže lošije rezultate no što ste vi predvidjeli
    • Nema puno prijatelja iz škole ili se druži s mlađom djecom
    SAVIJETI KOJI VAM MOGU POMOĆI
    1. SAZNAJTE što više možete o ADHD-u. Dobri načini da to učinite su:
    Razgovor s ljudima uključenim u brigu za vaše dijete - liječnicima, medicinskim sestrama, psiholozima, učiteljima.
    Čitanje knjiga o ADHD-u.
    Korištenje interneta. Postoji ogromna količina informacija različite kvalitete.
    2. PAŽNJA .
    Kad dajete upute, osigurajte da vam dijete poklanja punu pažnju.
    Ugasite TV/ radio, glazbu
    Koristite se imenom djeteta
    Malu djecu blago držite za ruke, postavljajući ih prema sebi i licem u lice
    Približite se djetetu
    Gledajte ih u oči
    Govorite jasno, bez vikanja
    3. BUDITE POZITIVNI .
    Recite im što da rade, a ne što ne smiju činiti.
    “Dario, molim te pojedi jabuku'''' je bolje nego “Prestani se igrati jabukom''''.
    4. POSTAVITE JASNA PRAVILA i napišite ih tako da nema rasprave o tome što ta pravila predstavljaju. Fokusirajte se na područja ponašanja, koja su vama i drugima u obitelji stvarno važna i ne gubite se u naporima na manje važnim područjima.
    5. USPOSTAVITE RUTINU.
    Djeca s ADHD-om bolje reagiraju na rutinske postupke, jer tako imaju bolju predodžbu o tome što se od njih očekuje. Promjene u rutinskim postupcima odvraćaju im pažnju i čine ih nesigurnima. Tako se na primjer se spremanje za školu ujutro ili spremanje za spavanje navečer trebaju odvijati po utvrđenoj rutini.
    6. POHVALA .
    Pokušajte uhvatiti trenutke svoga djeteta kad je “dobro''''.
    Kad je dijete izvršilo neki zadatak ili se dobro ponašalo, recite mu kako vam je to drago i zašto vam je to drago. Pohvala treba doći odmah, a ne satima ili danima kasnije. Djeca s ADHD-om lako upadaju u nemilosrdni krug kritike, zbog čega se osjećaju i ponašaju loše.

    Cilj je uspostaviti virtualni krug pohvala zbog kojih će se dijete
    osjećati dobro, a to će pomoći i da se bolje ponaša.

    7. NAGRADA.
    Uspostavite shemu nagrada.Vaše dijete dobiva bodove za dobro ponašanje, a izvjestan broj bodova znači da može dobiti nešto što želi, što je bilo ugovoreno unaprijed. Za vođenje računa o bodovima možete koristiti što god želite – zlatne zvijezde nalijepljene na karton, stavljanje plastičnih simbola u teglu itd. Shema nagrada može djelovati kratkoročno, npr. 1 bod za svakih 10 minuta dobrog ponašanja na dugotrajnom putovanju automobilom, ili dugoročno, npr. 10 bodova za tjedan dana škole sa svim zadaćama napisanim na vrijeme.
    Primjeri:
    Dijete učini nešto što želite, kao npr. drži svoju sobu u redu tjedan dana, oblači se za deset_ Minuta pet dana zaredom, ne prekida mamu, dok je ona na telefonu, tjedan dana
    Za uzvrat, dijete dobiva nešto što želi, kao npr. 15 dodatnih minuta na internetu,
    film iz videoteke, 30 dodatnih minuta za igru s drugom djecom
    8. PLAN ZA MIR .
    Organizirajte stvari kod kuće tako da izbjegnete stres I sukobljavanje. Na primjer, ako kupovina s vašim djetetom u velikoj trgovini predstavlja noćnu moru, pokušajte pronaći drugo vrijeme za odlazak u kupnju i kupujte u miru. Ako se bojite dugog putovanja automobilom, razmislite o prekidu putovanja dva ili tri puta, a za vrijeme zaustavljanja radite nešto drugo. Da, ta djeca bi u tim godinama morala biti u stanju izvesti te stvari, ali da li se oko toga isplati uzrujavati?
    9. FOKUSIRAJTE SE NA PREDNOSTI .
    Pojačajte samopouzdanje djeteta, hvaleći ga i ohrabrujući u stvarima koje radi dobro.
    10. NE MOGU I NEĆU .
    Trik u ponašanju prema djeci s ADHD-om je u poznavanju razlike između “ neću ” i “ ne mogu ”. Govorenje preko reda, zaboravljanje uputa, neorganiziranost, lako odvraćanje pažnje, sve je
    to dio ADHD-a. Na tim se stvarima može raditi i poboljšati ih, ali ih se ne može ukloniti i one ne predstavljaju namjernu zločestoću. Ali se sva djeca, uključujući i onu s ADHD-om, nekad mogu ponašati zločesto. Kao roditelj, vi ste osoba u najboljoj poziciji da postanete stručnjak za određivanje razlike između “ne mogu” i “neću”.
    POSTUPANJE S LOŠIM PONAŠANJEM
    Recite kako se osjećate . Umjesto da direktno kritizirate dijete, npr. “Loše se ponašaš”, govorite o načinu na koji to djeluje na vas, npr. “Zbilja me ljuti kad…”.
    Izbjegnite svađu . Postoje jasna pravila. Vi ih znate, vaše dijete ih zna i točka.
    Brojite do tri . Na primjer, ako dijete uzme nečiju tuđu igračku, recite: “Dario, molim te vrati dinosaura Zlatku. Ja ću brojiti do tri. Jedan, …(pričekajte 5 sekundi) … dva (značajnije) … tri”
    Isključenje . Ovo je kao prekršaj u hokeju na ledu, kad igrači koji su počinili pogreške moraju izvjestan vremenski period provesti izvan igre.
    Možete ustanoviti posebno mjesto – stolicu, stepenicu, ugao – u kojemu će se dijete ohladiti (i omogućiti da se i vi ohladite) kroz određeni vremenski period (npr. 5 do 10 minuta). Za vrijeme isključenja, nemojte razgovarati s djetetom, niti mu odgovarati. Kad vrijeme istekne, nemojte razgovarati o problemu. Dijete je odslužilo kaznu i počinje ispočetka. Ako dijete odbije odslužiti isključenje, zaprijetite da ćete ukinuti neku privilegiju, kao što je igranje na kompjuteru ili igranje nogometa s djecom. Ako je potrebno, izvršite prijetnju.
    AKTIVNOSTI I SPORT
    Aktivnosti mogu pomoći u upravljanju ADHD-om kod vašeg djeteta.
    Uključite vaše dijete u sportske aktivnosti koje će mu pomoći u razvijanju samopouzdanja i usmjeriti njegovu energiju na korisne sadržaje.
    PAZITE NA SEBE
    Biti roditelj djeteta s ADHD-om je iscrpljujući posao i može vas učiniti depresivnima. Pokušajte si organizirati da se povremeno isključite kroz nekoliko sati ili čak kroz nekoliko dana. Teško je biti dobar roditelj, kad ste na kraju svojih snaga.
    Ako osjećate da se doista ne možete nositi s poteškoćama (npr. ne možete spavati ili plačete bez razloga) zatražite pomoć od svojeg liječnika. "








    user posted image  user posted image



    < Poruku je uredio n i n a -- 20.5.2011 13:16:36 >

    clock-img

    27.10.2013, 02:19

    clock-img

    vukosava

    pencil-img

    4484

    Zanimljiv video klikni

    clock-img

    03.12.2013, 10:47

    clock-img

    lesica

    pencil-img

    12015

    Kako izaći na kraj sa hiperaktivnim detetom

    Poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje (ADHD) najčešće karakterišu četiri osobine: poremećaj pažnje, povišena potreba za pokretom i kretanjem, impulsivnost i slab uspeh u školi. Većina roditelja hiperaktivne dece neretko biva isfrustrirano zbog nemogućnosti da kontroliše detetovo ponašanje, njegovu stalnu potrebu za kretanjem i slabu pažnju.


    PROČITAJ VIŠE ...

    Savete daje Dragana Filipović, diplomirani defektolog - logoped iz Edukativnog centra LexisPro.




    _____________________________

    "Majkooooo, bič pliiiiz!!!"

    JER SMO TAKO U MOGUĆNOSTI

    clock-img

    18.05.2017, 17:26

    clock-img

    Mimara

    pencil-img

    2

    Zdravo drugari, pišem ovo kao da tražim ruku spasa :)
    Mama sam hiperaktivnog dečaka, od 6,5 godina iiiii sve je teže i teže. Sada je u predškolskom, druženje sa drugom decom je najtužnije od svega, neprilagodljiv je, tačnije, nije on neprilagodljiv, on obožava decu, ali deca ne njega. Vredjaju ga, udaraju, izbegavaju, a on to i ne shvata, već samo ide od jednog do drugog deteta. Ja prosto ne znam više šta da činim, odlzak u školu po njega mi je najteži deo dana...
    Mislim, to da gledam kako se ponašaju prema njemu, a ne moguu da mu objasnim, ne razume me.
    Imate li neki savet?

    clock-img

    24.06.2017, 14:09

    clock-img

    yupii

    pencil-img

    2

    Problemima poremecaja paznje kod dece bavim se duzi niz godina.Kao defektolog Specijalni pedagog predlazem da potrazite strucnu pomoc kako bi se dete tretmanima dovelo na nivo koji bi mu omogucio normalnu komunikaciju sa vrsnjacima i socijalnim okruzenjem uopste.
    Deca sa dijagnozom hiperativnosti se u toku skolovanja karakterisu kao vaspitno zapustena deca sto uopste nije tacno.Ne radi se o propustu u vaspitanju vec u nemogucnosti obrade informacija iz spoljasnjg sveta na da tako kazemo uobicajen nacin .Deca sa poremecajem paznje nisu u stanju da shvate posledice svog ponasanja.
    Sto pre pocnite sa tretmanima i videcete promenu .

    Nadam se da sam Vam barem malo pomogla.

    clock-img

    25.11.2017, 15:04

    clock-img

    Figaro88

    pencil-img

    4199

    Andrea ima ADHD.U predskolskom smo krenuli sa logopedom jer se mucila sa pisanjem i citanjem.Tada je ostalo da cekamo kraj prvog jer nisu hteli da daju nikakve dijagnoze dok ne krene ozbiljnije sa radom.Sada smo zavrsili sve.I dalje ima problema sa citanjem i pisanjem jer to trazi koncentraciju,i sa matematikom,ali vidi velika promena od kada smo poceli bas da radimo sa njom.Ide kod logopeda i psihologa,mi kuci vezbamo,uciteljica joj da koji minut vremena vise da odradi sta ima.Ali desava se i dalje da ne odradi zadato,npr skoro su radili diktat od koga je ona samo naslov napisala.Mada je i pored svega toga na tromesecju bila odlicna,nasli smo nacin kako da ucimo da zapamti i savlada a da joj bude zanimljivo.Nervira me to sto dobijamo komentare da je to izmisljotina,da su to samo razmazena deca,i sl.

    _____________________________

    Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

    clock-img

    25.11.2017, 15:21

    clock-img

    Rosita

    pencil-img

    7285

    Nas skolski sistem je, nazalost, vrlo neprimeren hiperaktivnoj deci, koja su cesto i jako inteligentna. Preporucujem citanje knjige Nebojse Jovanovica ADHD i hiperaktivnost dece.

    _____________________________

    Očiju tvojih da nije
    Ne bi bilo neba
    U malom našem stanu

    clock-img

    25.11.2017, 15:45

    clock-img

    Figaro88

    pencil-img

    4199

    Jeste.Sreca pa imamo divnu uciteljicu koja je spremna da nam izadje u susret.Da,radila je test inteligencije jer je psiholog htela da proveri da nema tu nekih problema i iznad proseka je.Ali opet zaostaje za drugarima.Ona zna,i shvata,ali je za nju sedenje i pisanje,ili racunjanje,radjenje domaceg nepodnosljivo.Trenira rukomet,trening traje dva sata i naporan je prilicno,deca idu premorena a ona pretrci ceo put do satana i jos svrati na igraliste da se jos malo juri i vere po spravama.Umorim se ponekad samo dok je gledam user posted image

    _____________________________

    Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

    clock-img

    25.11.2017, 15:51

    clock-img

    Rosita

    pencil-img

    7285

    To je super dete. Sigurno da ima jos stvari kojima moze da posveti paznju. To je lovacki um, nasuprot farmerskom koji sedi i skuplja informacije. Skola je prilagodjena farmerskom mozgu. Nema tu velike koristi od dijagnoze. Moze da ima i stete. Narocito na zapadu, gde se uveliko daju lekovi. Cuveni ritalin je poput kokaina. A mnogo humaniji pristup toj deci je da je to vrsta deteta, takva mu je priroda i gotovo. Naravno, raditi sa njim i gledati da mu njegova priroda donese korist, a ne stetu. Srecno!

    _____________________________

    Očiju tvojih da nije
    Ne bi bilo neba
    U malom našem stanu

    clock-img

    25.11.2017, 16:02

    clock-img

    Figaro88

    pencil-img

    4199

    Niko nam nije pomenuo lekove,samo rad sa njom.I to daje rezultate.A neverujem ni da ce se nesto promeniti u skoli sada kada i zvanicno ima dijagnozu,uciteljica kaze da moze da se prilagodi malo njoj i da se posavetuje sa pedagogom kako i sta,ali nista vise osim toga.

    _____________________________

    Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

    clock-img

    25.11.2017, 16:09

    clock-img

    Rosita

    pencil-img

    7285

    Ne mislim da ce se u vasem slucaju nesto promeniti na gore, vidim da sve ide lepo. Imate srece sa uciteljicom i strucnim saradnicima user posted image . Inace dijagnoze znaju da budu rigidne. Svako dete je prica za sebe, svaki covek takodje, a to sto ti radis je pravi put- sve prilagodjavate njoj, konkretnoj. Dijagnoza zna da zavede pa da da najopstije preporuke za sve koji je imaju. Sa strane skole, dobro je da ima potvrda o specificnosti deteta (tako bih ja to nazvala) jer to daje mogucnosti za individualizaciju.

    _____________________________

    Očiju tvojih da nije
    Ne bi bilo neba
    U malom našem stanu

    Poslednji tekstovi

    article-img
    news-img

    U zimsku šetnju obavezno, ali BEZ DUDE!

    Šetnje na svežem vazduhu važne su za izgradnju imunog sistema deteta, a niske temperature nisu ra...

    folder-img

    Zdravlje i bezbednost

    news-img

    Deda Mrazevi donose paketiće deci na bolničkom lečenju

    I ove godine, pripadnici Gorske službe spasavanja obučeni kao Deda Mrazevi, donose osmehe mališan...

    folder-img

    Novogodišnji i Božićni praznici

    news-img

    Deca treba da žvrljaju od malena

    Deca i pre polaska u školu poznaju slova i brojeve. Neki od njih lepo pišu, a mnogi tehniku uvežb...

    folder-img

    Odgoj i razvoj

    news-img

    POBEDNICI u INFLUCID nagradnom konkursu!

    Hvala svima na učešču u INFLUCID nagradnom konkursu. Predstavljamo vam 10 dobitnika sjajnih INFLU...

    folder-img

    Promo kutak