trazim sad temu o vaspitanju,moj je jos uvek beba,ali mora polako da pocne da se uci nekim stvarima,jer pocinje da konta.Ja sam protivnik batina,ali sam zato jako nervozna i sad kad pop***ja psujem,sto ne zelim da radim ispred deteta.Trudicu se jos ovo malo vremena sto imam da poradim na sebi.Sve do sad,borili smo se ,kad pogledam iza sebe place mi se.Prosao je najlepsi period ,bebci,ceka me vaspitavanje i hvata me strah.Zato zelim da cujem razne savete kako ste resavali neke situacije.Gledam jetrvinog malog,ima god i po.On stalno negde trci juri,njoj i to smeta i sputava ga.on onda pocne da je grize udara itd,ona mu vrati da vidi kako to boli i tako,na kraju nista ne dobije.Sad kad je mali naravno ne udara i ne cupa namerno,ali mu ja svaki put kazem ne,to nije lepo.Neznam kad bi on to trebao da razume kao pravo znacenje?
U tolikom sam grcu da ne mogu da verujem.Mislim da se sve treba objasnjavati ali gledam drugu decu i bas se plasim.Strah me je da ga u naletu besa ne udarim Plasim se same sebe,mada mislim da cu pre da vicem.
Pre par nedelja ostavili dever i jetrva malog,bio je super,skakao igrao se,na svaki njegov pokret svekrva vice,polako,nemoj,meni je to sputavanje,nije besneo ,bacao,jednostavno bi da se igra,naporno jeste ali nije lose.E onda nije dao da mu pogledamo pampers,cim sveki prisla on vristi,ja ga uhvatim pod ruku i ne pustam dok ona ne pogleda.
Hocu da kazem da smatram ono sto se mora mora se bez pogovora,u nadi da ce to sam skontati jednog dana?