Naisla sam na zanimljivu i dosta istinitu pricicu pa reko da je podelim sa Vama :

Za svu decu koja su rodjena 70-tih i 80-ih !!! Prvo,preživeli smo i rodeni smo normalni iako su
naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine,jele
hranu iz konzervi,pušile i radile do zadnjeg dana
trudnoce i nikad nisu bile testirane na dijabetes
U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati
daleko od dohvata dece" na bočicama sa lekovima,vratima i ormarima.
Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i
vazdusnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi
kad se vozimo biciklom ili na rolama.
......
Pili smo vodu iz creva za zalivanje vrta, a ne iz flašica kupljenih u velikim trgovačkim centrima.Delili smo
flašicu Cocte i Coca cole sa našim prijateljima i NIKO
nije umro zbog toga.
Jeli smo mlečne sladolede,beli hleb i pravi putar,pili
kole koje su i tada bile pune šecera, ali nismo bili
debeli zato sto smo smo se STALNO IGRALI NAPOLJU. Izlazili smo iz kuce ujutro i igrali se ceo dan,sve dok
se ne upale svetla na ulici,zmurki,planova,klisa,spe
kulanja, partizana i nemaca, 1-2-3,kauboja i
indijanaca,zaloga,fantoma i svega ostalog sto je samo
decja mašta bila u stanju smisliti.Neretko,nas niko nije
mogao naci po ceo dan. I nikad nije bilo problema...
Provodili smo cele dane praveci trokolice od otpada
iz podruma,spustali se niz ulice zaboravljajuci da
nismo napravili kočnice.Nakon par padova,slomljen
ih prstiju i modrica naučili smo kako rešiti problem.
Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme s koncentracijom u školi.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti.Mi
nismo imali školskog psihologa i usmerivača pa smo
ipak završavali nekakve škole.
Nama nisu prodavali drogu ispred škole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,nikakve video igrice,nismo imali 99 kanala na televiziji (samo
dva i to drugi tek od popodne),nismo imali video
rekordere, surround sound, mobilne,kompjutere,
Internet,chat rooms.. .....
MI SMO IMALI PRIJATELJE I MI SMO IŠLI NAPOLJE
DRUŽITI SE S NJIMA ! Padali smo s drveca,znali se poseci na staklo,slomiti
zub,nogu ili ruku ,ali naši roditelji nikada nisu išli na
sud zbog toga.Igrali smo se s lukom i strelom,pravili
katapulte i bacali petarde za Novu godinu i sve smo
to preživeli bez posledica!
Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuce,zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kucu da se
družimo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom,roditelji nisu
placali kauciju da nas izvuku.U stvari, bili su često
stroži nego sam zakon!
Imali smo slobodu,pravo na greške,uspeh i odgovornost.
I naučili smo živeti s tim ! I ti pripadaš toj generaciji? ČESTITAM!
MOŽDA CEŠ ŽELETI PODELITI OVO S OSTALIMA KOJI SU
IMALI SRECE DA ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO
ŠTO SU ADVOKATI, DRŽAVE I VLADE POČELI
ODREDJIVATI KAKO TREBA ŽIVETI !
Mozda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vasoj deci da vide kako su njihovi roditelji odrastali

Ja bih tako volela da i moja deca mogu ovako da rastu (ako izuzmemo devedesete koje nikom ne bih poželela)!!!

_____________________________

DOBILI SMO PRINCEZE

Bas tako ako bi mogli da preskocima taj period imali smo pravo detinjstvo

Ja sam pročitala prvih par rečenica i shvatila da je to ona priča "a kako je moja mama/baka", a meni je ta priča...bzvz, u najmanju ruku. Da, preživeli smo. Možemo li da kažemo da smo zdravi?! Možemo li da kažemo da ćemo doživeti starost, a da nas pritom neće sastaviti trilion bolesti usput? Ili da ćemo imati svoje zube sa 40? Po meni, mi, generacije 70. i 80. snosimo velike posledice baš zbog zakvih stvari, jer ja ne poznajem ni jednu jedinu osobu iz moje generacije koja je skroz zdrava, znači da nema gastritis, reumu, pcos, da nema nikakav problem sa zatrudnjivanjem...iskreno, meni jeste bilo divno tokom mog odrastanja, ali to što su naše majke pušile tokom trudnoće, što smo pili mukodin samo zato što nam je lep, što smo jeli samo beli hleb, ništa nam to dobrog nije donelo A da ne pričam o onom delu da smo se vozili beu pojasa i airbagova, zaista ne treba komentarisati. Neću da budem partibrejker, ali meni ovo ne budi nikakvu nostalgiju, samo još veću želju da budem drukčija majka nego što su to bile mame u naše vreme - ne iz zle namere, jer za bolje nisu znale.

ma ja se slažem da smo možda donekle imali bezbrižnije detinjstvo u nekim stvarima, nego što će naša deca ili otom potom unuci imati, ali da je ovaj prvi post u ikakvoj vezi sa tim, to ne vidim i da, pre budi revolt, nego nostalgično osećanje bilo koje vrste, jašta, ajd sad i ja, nepušač, da pušim u kolima na putu do plaže, jer su to moji roditelji, divni u svakom smislu, radili...pa ni oni više ne puše ni u prostoriji sa unucima, jer je vreme to grozno novo koje je došlo i dolazi, hteli mi to ili ne, pokazalo da to baš i nije tako dobro...


_____________________________

početak je kad sam se ja rodio, a kraja nema

meni budi nostalgiju i tacno da je najgore vreme bilo i da sam odrastala u Cernobilu ja drugo detinjstvo nemam i to mi je najlepse
imamo neku slicnu temu , samo da nadjem ( ako nadjem ) postavicu link

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Ja sam sretno dijete iz 70-ih

Iako se moje dijete  i danas vere po drveću i pada, jede jabuke sa grane, ima prijatelje i svaki dan ih je puno dvorište, slobodno je i ima pravo na greške i uspjehe....
Ne želim da se vratim u 70.- e i nema šanse da ga vozim nevezanog ili bilo kako ugrožavam njegovu sigurnost i zdravlje!
Više nismo u 70- ima i olonosti su se promijenile!

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Svako vreme ima svoje prednosti i mane....
I ja sam volela svoje detinjstvo, što ne znači da moja deca neće obožavati svoje u 21. veku...
Ali eto svi ti nekad tako bezbrižni klinci, lepo vaspitani itd danas podižu divlju i neobuzdanu decu Ne možemo reći da u svemu tome definitivno nešto nije štimalo.

da ne bude zablude , meni je moje detinjstvo savrseno ali za mene a ne i za moje dete

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Naravno shvatila sam poentu,a svako vreme nosi svoje.Nije za ocekivati da nasa deca sad zive kako smo mi,svi smo posebne licnosti i svako vaspitava decu onako kako smatra da treba.Al odosmo sad i u negativu

Meni licno se svidela prica sto ne znaci da mora svima da se svidi,svi smo razliciti ,da nije tako ne bi bilo zanimljivo

Nazalost moji nemaju sa kim da se igraju kuci ali kod babe i dete kad su ne ulaze i vriste kad treba ici kuci

Meni nostalgiju budi mukodin , skoro sam ga se setila
Aki jeste non stop napolju , ne ulazi u kuci do 22 kad ne ide u skolu , do 19 kad ide i to jeste najbolji deo njegovog detinjstva , Petra je jos mala za toliko ostajanje , ali od sledece godine ce biti dosta duze nego sto je danas .. ostalo necu da komentarisem

Eh, bas sam lepo detinjstvo imala do 90tih, kad je ono prekinuto i kad smo svi nekako postali matori.
Meni je zao sto se deca vise ne uce dobroti vec se vaspitavaju tako da budu nemilosrdna, da se kinji i maltretira svako ko je slabiji i nemocniji.
Nekada je postojala kultura sporta, svako je trenirao nesto "za pravo", a ne trenirao tenis ili jahanje jer je in....