|
vukosava -> RE: Da li ste se ikad zaplakale kad ne treba? (4.12.2011 15:18:15)
|
IZVORNA PORUKA: Kookai
Jao vukosava,tvoji postovi vecito imaju dodatak sa neta i uvek neka istrazivanja [sm=smiley36.gif]
Profesionalna deformacija. Moram uvek da ono sto mislim potvrdim izvorom, tj da citiram nesto [sm=smiley1.gif]
Ja recimo nisam ranije plakala u javnosti, cak ne ni pred drugim ljudima. Npr kad mi je umrla najbolja drugarica u sestom razredu, trebala sam da joj drzim govor na sahrani. Napisala sam sastav, vezbala da ga citam. Sedela sam sve cetiri godine njenog boravka po bolnicama (leukemija) sama u klupi. Secam se tacno kad mi je rekla prvi put da je jako boli glava i da nista nikome ne kazem. Bile smo drugi razred. Elem, drzim ja tako onaj venac buket zvani "suza", koncentrisem se na svoj govor, svi oko mene placu. Dodjemo u selo njenog tate, odemo do groblja, ja svo vreme se stegla, da se ne rasplacem jer znam da necu moci da se zaustavim. Stala sam tako pored popa i pocela da citam: "Draga nasa Biljana..." i odjednom mi padne mrak na oci. Srecom me pop uhvatio da ne padnem u raku. Probudila me je nastavnica biologije koja me je prskala vodom i davala kocke secera. To mi je bio jedini put u zivotu da sam se onesvestila, a opet nisam plakala ni tad...
|
|
|
|