IZVORNA PORUKA: Snelle

Meni su za ubode insekata preporučili Hiper hama gel i ja sam to L stavljala kad su je izujedali komarci.

IZVORNA PORUKA: Jeca*

joj ma on je skroz sladak...tek sad vidim slike

IZVORNA PORUKA: prase

Evo kako je to izgledalo... Guram kolica u prtljažnik i u sebi razmišljam koja sam glupača što nisam samo sela u kola a mm neka ih pakuje - uvek tako poletim da uradim nešto, a onda pomislim kako bi bilo lepo da ne uradim ništa, npr. da samo otšetam do stana posle kupovine u mega-marketu umesto da teglim blizu pola tereta. Elem, epski uvod je završen. Dok se borim sa kolicima (rukom pokušavam da ih uguram tamo gde im je mesto, a laktom iste ruke pridžavam tašnu da ne poleti u prtljažnik za kolicima) osetim nešto što je najbliže moglo da se opiše pečenjem u dnu leđa pa desno. Bacim tašnu na pod, prvo misleći kako mora da mi je žar neke nepostojeće cigarete zapao između mene i nje  Peckanje se širi... ali i dalje osećam ono mesto gde je počelo. Polako podignem bluzu, misleći da ću naći osu ili pčelu ispod nje - nema. Zovem mm da pogleda, a on kaže: "Ma, sigurno te osa ujela, vidi - nema žaoke". OK. Mene je osa ujela nekoliko puta, doduše sve kada sam imala do 12 godina, moguće da se ne sećam dobro - ali čini mi se da uopšte nije bilo ovako! Krećemo kući, vožnja traje 10 minuta... u toku kojih meni peckanje prelazi u bol, kao da me neko udario. Kako god da se mrdnem - ne valja, žiga, boli. Kod kuće stavim oblogu sa ledom - do tada je oko te tačke gde je valjda bio ubod nastao otok 2x3 cm i crvenilo 5x10 cm... Otok je spao od obloge, koja mi je fenomenalno prijala, ali nisam smela duže da je držim - kontam tu je bubreg i mnogo šta drugo, ne bih da izazivam sudbinu. Do večeri sam skoro pa zaboravila na sve to... Sutra ujutro se probudim sa neviđenim svrabom na tom mestu. Kaže mm: "Ne diraj! Imaš plik veličine 5x10 mm na tom mestu!" Eh, lako reći... Iščešala sam se dobrano kad on nije gledao... Plik je pukao... Ostala je rupica iza njega (koja se već skupila dosta). Danas, 2 dana kasnije, opet me užasno svrbi. Crvenilo je isto kao i odmah nakon uboda, pri sredini rupica. Oteklo je, onako, ispod kože. MM i dalje tvrdi da je osa. Ja se Boga mi ovih simptoma koji su u međuvremenu nastali ne sećam... Šta li me to ujelo, ako me uopšte nešto ujelo? Počela sam da razmišljam kako me nije ništa ujelo, nego je moguće da se neko sočivo tako namestilo da me spržio umnogostručeni sunčev zrak... Hajde kažite mi šta vi mislite, pre nego što smislim kako su me spržili vanzemaljci a sve da bi mi uzeli bubreg kroz tu rupicu, da ne primetim...

P.S. Tako mi i treba kada nosim bluzu sa cvetnim motivima, mora da me gricnuo onaj bumbar što čuva red na livadi... Tu pesmu od tada mm pušta over and over and over again od "napada" na moju personu