Bebilina
|
Postoje u svetu casovi plivanja za bebe koji krecu vec od 8 nedelja starosti. Ako je u pitanju privatni bazen ni plivanje dan nakon rodjenja nije iskljuceno, a na javnom pedijatri obicno savetuju da se krene nakon pregleda sa 6 nedelja i doze vakcina sa 8, cisto zbog higijene i sopstvene savesti.
Obzirom da novorodjencad imaju urodjeni refleks zadrzavanja vazduha pod vodom bitno je podstaknuti zadrzavanje istog. Bez plivanja refleks se do kraja prve godine skoro potpuno gubi i nakon toga se mora uciti.
Casovi na kojima su bebe pod vodom apsolutno su fascinantni. Jednostavno je neponovljiv osecaj kad zagnjurite i vidite bebu/dete koje jos i ne hoda kako se krece ka vama :) Neopisiv osecaj :)
U zavisnosti od toga kada se krene zavisi i starost kada ce dostici to "samostalno plivanje". To zavisi i od njihove misicne mase, stamine i fizicke snage jer dete koje savlada rano tehniku nece jos izvesno vreme moci plivati na duze staze jer mu fizicki razvoj to nece dozvoljavati. I to je sasvim normalno jer se to id dece do odredjenog uzrasta i ne ocekuje.
Casovi u vodi sa instruktorom, a bez roditelja krecu obicno oko treceg rodjendana. Koriste se rekviziti tipa woggle (pomenuti sundjerasti stap) i daska. Vecina instruktora potpuno izbegava naocari za ronjenje, gume i misice. To sve iz razloga jer ih plivanju uce kao vestini prezivljavanja. Znaci ako im se desi da u vodu slucajno upadnu i krenu se daviti uce ih kako da se okrenu na ledja i plutaju ili iskoriste predmete iz prirode kojima su daska i woggle kopija...
Uvek postoji najvise nedoumica u vezi prvih faza plivanja i osamostaljivanja u vodi jer kod tih faza sostignuca nisu kristalno jasna i uvek lako merljiva. Sto se tice "pravog plivanja" postoje "znacke" koje se osvajaju i sluze kao markeri za instruktore, ali i kao motivacija i podsticaj za decu. One se odnose i na preplivanu duzinu, ali i na savladanu tehniku. Ali one obicno dolaze kasnije, u skolskom uzrastu (6+god), mada to ne znaci da ono sto im prethodi ne treba nazvati "plivanjem", cak naprotiv. To sto prethodi je daleko bitnije od preplivavanja duzina i sirina jer razvija sigurnost u vodi i uci prezivljavanju i bez "pravog" plivanja. Strah i panika su u vodi najgori neprijatelj i zato su najranije lekcije o i u vodi presudne.
Sto se tice nekih primera za ravnanje obicno deca do 4god jos uvek plivaju uz woggle ili dasku, ali obicno bez straha potapaju i izvesno vreme zadrzavaju glavu pod vodom, drze usne pod vodom i duvaju praveci baloncice, uskacu u vodu gde ne mogu da dodirnu dno, plutaju na ledjima uz dasku (1 na grudima ili po jednom ispod svake ruke) sa usima pod vodom itd. Tada se uz rekvizite usavrsava mehanika pokreta- noge, stabilnost trupa, rukama kraul pa prsno, uce tehnike disanja itd.
Kad dete ovo savlada i samouvereno pocne da odbacuje rekvizite i otiskuje se preplivavajuci par metara onda prelazi na sledeci nivo. To obicno bude izmedju 4 i 5 god starosti.
Jos jedno bitno pravilo jeste da se sa plivanjem ne prestaje, posebno ne u ranim fazama kada se stice samouverenost i sigurnost u vodi. Znaci leto/zima- na plivanje jednom ili par puta nedeljno, bilo na casove, bilo sa mamom i tatom. Desava se da deca skoro pa "zaborave" stecenu sigurnost u vodi i to samo nakon par nedelja pauze. Kasnije, recimo nakon trece-cetvrte godine to je manje izrazeno, ali pre tog uzrasta je bitno odrzavati rutinu.
|
ja bih mog bebca sigurno vodila
Ne boji se on vode, pliva s dva mišića slobodno, doduše vrzma se uvek negde oko nas, ne bi se udaljio previše, ali je on po pitanju svega vrlo obazriv, pa i po pitanju plivanja. No, dobro, naučiće kad mu dođe vreme.
Pustili smop ga da sam izabere, rekli smo mu nase misljenje I naravno pustili ga da sam izabetre.
Odštampaj
