Anoniman
|
Magi, ja mislim da je najbitnije NE TERATI dete da čita, ili da sluša ono što ti smatraš kvalitetnom muzikom. Sve što se mora, teško je, bar u tom uzrastu.
Decu treba zainteresovati od malena, za slikovnice, kratke priče, bajke i basne, izmišljati i maštati sa njima.
Btw, slušam Cecu, slušam i Seku, Acu Pejovića i poneke još grandovce. Doduše, ne u poslednje 3-4 godine, ali sam ih svakako slušala kad sam upisala srpsku književnost i bila 6. na listi Slušam ja i Tomu Zdravkovića, i EKV, i Haustor, Film, Smithse, Doorse, Ramonese, Madonnu, Davida Guettu, Prodigy... ma nema kraja. Muzika je jedno, knjiga drugo. I odlazila sam u kafane sa kariranim stolnjacima i limenim pepeljarama, i bila na stolu, i pod stolom. Književnost sam napustila samo zato što sam pomalo materijalista, a da čitam, obožavam i sad, da ne pričam koliko sam volela kad sam imala slobodnog vremena. I nisam ljubitelj vikend romana, letnjih ljubavnih priča, i Koelja. Nisam sanjar, ali to je već druga tema
|
) a doživljaji Toma Sojera sr**e 
) ali uvek sam bila i ostala svoja i nikad se nisam stidela što držim Dostojevskog ispod jastuka, slušam Red hot chilli pepers, odlazim u muzej i pozorište, i gledam neke teške psiho filmove. Sa takvim muškarcima sam delila i emocije, a svi ostali su bili za druženje. Npr. moj kum i jedan od najboljih ljudi koje sam ikad upoznala redovno ide na audicije za Grand 
Jedino ako ne otpevamo Snežanu i sedam patuljaka 
.jpg){kind=small}
Odštampaj
