|
jelena038 -> RE: Kućna pomoćnica - potreba ili prestiž? (11.2.2012 22:35:28)
|
od kako sam zavrsila ovaj drugi fakultet, imam vise vremena i uglavnom sama obavljem sve kucne poslove. nisam imala ni pomocnicu ni dadilju, pomagali su mi puno dragi (oko svih pslova), svekrva, zaovica, drugarice, komsinice.. nekako, kompenzacija, ja im pisem ili crtam radove za decu, ili pravim tortu, ili pisem stih-cestitke za rodjendane, slikam po zidovima, pravim frizure, mesim kifle i slavse kolace.. otkud znam, masu nekih stvari koje ljudi vise ne cine jedni za druge, ali ko god mi od njih dodje, dok kuvam kafu, lati se sudja, ili pegle, ili mi slozi ves, ili mi baci djubre, ili jednostavno, donese serpu hrane ili povede milana u setnju, jer svi znaju da spadam s nogu od obaveza (tad sam radila, imala dete, i zavrsavala drugi fax, plus imala poslove mimo svog..) i da mi je i najmanja pomoc velika usluga.
elem, od kako sam diplomirala, imam mnogo vise vremena i, iskreno pocinjem da uzivam u sredjivanju kuce, a najvise, kao sto sam vec sto puta pisala, u bacanju stvari [sm=smiley36.gif]
ko zna, mozda cu do kraja nauciti i da vracam stvari na svoje mesto [sm=smiley36.gif]
ali nikad necu zaboraviti ljude koji su mi pomagali sve ovo vreme. mislim da kad imas spremacicu, osecaj uopste nije isti.. kao sto nije isti ni kad ti roditelji ili mm samo daju pare da je platis. to se, jednostavno, ne moze porediti i ne mogu vam opisati koliko sam srecna zbog toga.
|
|
|
|