prase
|
Evo na temu primitivizma, da ne kažem dragih komšija, da kažem i ja koju... Uselili smo se u stan u novoj zgradi, dakle nismo jedini koji se useljavaju. Sad, svako hoće da sredi svoj stan prema svojim potrebama - skoro uvek je neko lupkanje, kuckanje, bušenje sa neke strane... OK. Razumem. I mi to radimo, samo natenane. Ali ovi iznad mene...  Burgijaju i prave nesnosnu buku ISKLJUČIVO od 14h do 16h, eventualno i do 17h... i, naravno - posle 20h pa nekada i do 22:30. Pretpostavljam da je taj čovek u stvari nekakav majstor, pa radi po tuđim kućama van kućnog reda, a u svojoj kada tamo ne sme. Mislim - preživećemo. Nisam toliko tolerantna, ali mm me zamolio da ne pravim scene i ne zavadim se u roku od smesta sa komšilukom, čak me naterao da obećam. Bila sam ubeđena da će to da traje 2-3, u vrh glave 5 dana plus vikend. Ali neeeeeeeeeeeeeeeeeeee! Evo već četvrta nedelja, isto kao na početku. Vikendom se ne čuje ništa, radi samo radnim danom u navedeno vreme. Da poludim. Pogađate, Uroš od toga ne može da spava. U stvari, može - mukica, navikao je sad - ali kada je u fazi "hoću zaspem, neću zaspem" i baš tad zaburgijaju, onda neće da spava. I onda je nervozan ceo dan, uveče kljokne u 18h, pa jedva večera, pa ga jedva okupamo, pa jedva nekako izmrcvaren ponovo zaspe... i budi se noću i ne može... Sigurna sam da je to od nedostatka dnevnog sna...
I danas opet, ja dam Urošu mleko u 14h i odnesem ga u krevetac, ma nisam se ni vratila u kuhinju da kuvam ručak - opet burgijaju. Uroš naravno drekne i nastavi da dreči iako je burgijanje postalo tiše... Stanem u sred hodnika (takva je akustika da se svaka reč iz hodnika čuje kod komšija, odnosno njihova kod mene) i izvičem se pošteno kako mi je dosta toga da mi dete ne spava jer  odozgo burgijaju u vreme kućnog reda i kako nije problem da se ne kačim sa njima, nego ću lepo da zovem miliciju (na šta naravno kao podstanar nemam pravo, tj. imam ali onda neću još dugo biti ovde podstanar pošto svaki stanodavac voli da je u dobrim odnosima sa komšijama itd.) i... prestali. Ja mislila da sam uspela, mada Uroš nije zaspao... Skuvali smo zajedno ručak, njemu se prispavalo - odnela ga u krevetac... i nisam ni vrata zatvorila kad ono "Brrrrrrrrrrrrrrr!!!!!!!!!!" odozgo. Kao da imaju kameru i čekaju da ga stavim u krevetac, majke mi. I sad pojma nemam šta ću, ja ako odem gore sigurno neću biti fina... E sad, moraću bar da prošetam do gore da vidim koji je broj stana, na tom spratu žive ljudi koji imaju bebu od 5 meseci (njihov broj stana znam jer oni idu od vrata do vrata i naplaćuju čistačicu i sl.). Ne znam da li ću više da se ljutim ako saznam da i ta beba trpi, ili ako saznam da oni lepo buše kada je beba u šetnji
Ma, mnogo sam ljuta... Samo se setim priče kako u Švajcarskoj u zgradi u kojoj živi moj rođak nije dozvoljeno povlačenje vode u WC-u, tuširanje niti bilo šta što proizvodi zvukove posle 22h. Svojevremno mi je to bilo suludo, ali sada vidim da nisu oni preopterećeni nego smo mi stoka.
_____________________________
sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
sad me potseti, moja mama se čudom ne može načuditi kad ja dođem vikendom kod mojih pa se skockam i krenem u grad... A još sa društvom u kom ima muškaraca!!! Strašno. Pa me pita- šta će ti muž reći? a ja umrem od smeha i jedva čekam da prepričam mm facu moje mame
! 
. Ja sam bila zblanuta, i naravno, legla pored njega da i ja odspavam
