Iwana87
|
IZVORNA PORUKA: Nedja RR Kupiš gomilu plastičnih činija, tanjirića i kašičica, šarenih boja i raznih oblika (nije skupo, kod običnog plastičara). Ako imaš dvorište, staviš dete na ćebe, sipaš u tanjiriće mleveni keks, izlomljen keks, kokos...i pustiš da brlja, licka, pravi tortu, presipa, meša...ako ste u stanu, da ne bi bilo suvišnog nereda, mogu da se kupe one plastične povrćke, pa zajedno kuvate...mada je njima to posuđe samo po sebi jako zanimljivo. Kolekcija starih, pokvarenih mobilnih telefona koji su potpuno neupotrebljivi, takođe jedna od dugotrajnijih zanimacija. Prazne kutije od krema i šminke, dobro oprane, i sa tim se lepo zaigraju. U njih mogu da se ubacuju igračke iz kinder jaja, i sve te manje igračke. Kod pucanja, i pomišljanja da ne možete više...nema tu nekog leka. Meni nije pomagalo da odem od deteta, jer sam onda imala grižu savesti prema njemu, koji nije kriv što živimo u vremenu gde babe i dede odlaze u penziju sa 65 godina, a muževi rade 15 sati dnevno, da bi bilo hleba nas tolu...nisu oni krivi ako mi nemamo pomoć. Meni je jedino pomagalo da se fizički ispraznim (naravno, ne na detetu!). Dakle, sve što može da se radi u stanu - preskakanje vijače do iznemoglosti (detetu je zanimljivo da to gleda), ako ništa drugo, skakanje uz muziku, ma bilo šta da se izbaci bes. I spavanje zajedno sa detetom uveče, nema gledanja tv-a i rr do 2 ujutru ako dete ustaje u 7...i odmah manje stresa Isto,ja se cak vise iznerviram kad ga pustim da place,osecam se glupo,sebicno,nije on trazio da se rodi,nije trazio nista,samo paznju.
|