Anoniman
|
Nikad nisam bila preterano ljubomorna...nisam ni sad, na muža.
Ljubomorna sam na drugaricu, nisam ni ljubomorna, nego joj zavidim, a nekako mi je ova tema najsličnija.
Ja sam stalno na dijeti. Bukvalno, dve nedelje normalno jedem, podvlačim normalno, i ja dobijem 100 kila. Onda sam 3 meseca na dijeti, i izgubim 50 od tih 100. Brstim travu, jedem voće, povrće, bez soli, bez masti. Ne pijem, ne pušim. Možda bih mogla na rigorozniju dijetu, ali to nije poenta, jer ne treba, ne sme da bude baš toliko teško doći do tog, nekome potpuni nevažnog, cilja.
Ona jede kao gica, ja vama ne mogu to da opišem. Ona za jedan obrok pojede celu kesu makarona sa sosom od slanine, maslinovog ulja i kačkavalja, i posle dva sata opet jede, opet toliko, i pojede bar 200g slatkiša dnevno. I ima 50kg, uvek. A nije preterano aktivna. Pritom, ona je moja najbolja drugarica, i ne želim ja njoj da ona bude debela, niti nesrećna, naprotiv. Krivo mi je kako se to baš meni tako zalomilo, zašto meni mora da bude ovoliko teško. Kako se pomiriti sa tim, nebitno koja situacija je konkretno u pitanju, kako prestati da zavidiš i da želiš ono što nemaš, kako da to ne preraste u neku opsednutost? Kako prihvatiti da je to tako kako jeste, i da ne može drugačije?
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
Ja samo ne znam zašto moram da se zadovoljim nečim što ne smatram zadovoljavajućim...ne odustajem ja još uvek, nisam u nekoj depri ili slično, jednostavno me malo muči ovo, jer baš nemam nikakvu podršku u skidanju kg, ni od mm , ni od porodice, ni od drugarica, oni jednostavno ne razumeju šta je meni tu strašno, i ne mogu da razumeju jer jedu vola za jedan obrok, i to pohovanog, pa još punjenog sirom, i sa sto kila hleba. Kako i da razumeju
). 
