jovana j
|
E Jance...  Bas si u nezavidnoj situaciji, kako se ti osecas, kako ti podnosis sve to? Budi jaka, i koliko god da surovo zvuci najpre moras da mislis na sebe i na to malo bebence u stomacicu koje raste i kome treba da si ti smirena, pozitivna i da si dobro pre svega.
Znam ja da ti sve to vec znas, i ne zelim da te davim i sl., ali eto, imas podrsku u svakom slucaju!!! 
Kod mene u porodici je bas bilo svega sto se ove teme tice. Baka (mamina mama) je operisana od tumora materice, sve joj je povadjeno kad je imala 50-ak godina, a zivela je do 80! Oba strica su mi umrli od raka, jedan davno '78. god, bio je tek 35.god star, a drugi je umro 2004. od raka pluca. 4 godine se mucio, jadnicak, izvadjeno mu bilo celo desno plucno krilo, ma da ne govorim detalje,i umro je bas u mukama i to. Ja ne znam eto kako je strina izdrzala sve to, ona je stvarno predivna i jaka zena.
S druge strane mojoj mami je 2003.dijagnostikovan maligni tumor levog plucnog krila, i sva sreca da je bio ucauren inace bi nagrabusila zena. Operisana je, izvadjen ceo 1 rezanj i prosla je sreca bez terapija citostaticima i hemo. Ona je pusac, stric je bio pusac, moj tata pusi... ma svi puse... Mama pusi i dalje sto je jos bolje od svega Mislim jezivi su, ali sta im ja mogu.
Eto to ti je to... Tati i meni je bilo tesko kad je bila u bolnici, ali nekako smo pregurali. Ona svojim sada vec pokojnim roditeljima doduse nikad nije rekla da je imala rak, a i meni su rekli tek kad je sve proslo. Znala sam da je tumor, ali govorili su mi da je benigno bilo, a ne rak.
Pepi, cuvaj stomacic i to maleno pilence unutra, i gledaj da koliko mozes se ne udubljujes u detalje oko bolesti, jer i ja mislim da to nije dobro.
Ajde puuuuuno poljubaca!!! 
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
.jpg){kind=small}
Isto kaže i moja mama! 
, sto mi se cini da je stomak poceo da mi raste, sto je stiglo prolece.... i naravno ponasam se i pred njim i svugde drugde ko da se nista nije promenilo.. ako skontam da je zaboravio nesto sto sam mu pre 10min rekla, ja mu to sasvim smireno ponovim, ako vidim da ne vidi a hoce, ja mu pomognem, jednostavno ne pravim od svakog simptoma dramu... 
