prase -> RE: Da se menjate.... (15.5.2009 13:25:48)
|
Ja sam bila u sličnoj situaciji par nedelja, a možda i meseci nakon porođaja. Stalno sam bila nezadovoljna, dok je mm na poslu volela sam ga najviše na svetu a čim dodje odmah mi smeta... Jedan deo su sigurno odradili hormoni, možda neki blaži oblik postporođajne depresije, otkud znam. Elem, kako sam se izvukla: počela sam sebi da osmišljavam događaje bar jednom nedeljno, koji podrazumevaju da odem što dalje od kuće, sa bebom ili bez nje, svejedno. Onda dan-dva prođu samo u planiranju, pa jedan dan akcija, pa dan-dva me drži lepo raspoloženje. Vikendi van grada su prava stvar, ali pošto mm neretko radi vikendom - nisu česta pojava. Veliki problem je što muškarci ne mogu potpuno da nas razumeju, jer njima je ceo dan kao večnost dok ne dodju kući i onda im se baš puno ni ne mrda odatle. Ja gde god da odem na par sati, samo razmišljam kada ću kući i onda satima ne puštam dete, kao da ga nisam videla danima. Tako je muškima, svaki dan. Zato su dinamični "iako rade dok mi sedimo kod kuće", zato ne mogu da razumeju kako to da nama nije veliko zadovoljstvo da radimo sve oko bebe same kada njima jeste... Glavu gore! Čim malo izadješ iz kuće, biće bolje. Možeš da nadješ i neku zahtevniju zanimaciju, tipa da renoviraš kuhinju ili kupatilo. Čitave nedelje mogu da prodju u nacrtima i planovima, merenju i surfovanju za idealnim rasporedima... Na sve to, dobijaš nešto što ostaje svima vama na uživanje, za razliku od nebrojene garderobe u kojoj ni sama ne možeš da uživaš ako je ima baš toliko... Eto, namoždikah se, pa se nadam da će pomoći...
|
|
|
|