zazik
|
Ufff, meni dodje da zapevam onaj narodnjak: "Mukeee mojee niko ne znaaaa..." Od pre dva meseca imam usvojenu cerku. Dete je zdravo, pametno, ma matorka prava, ali ... Životni ritam... Još ne zna šta je doručak, ručak i večera, brka pojmove. Spavanje smo uskladili, pa sad ima tri normalna obroka i ponekad užinu. Uspela sam da je naučim da jede mleveno meso (sos za spagete, ćufte). Nema ni zdrave zubiće, pa joj dajem pasirano meso sa pavlakom ili krompirom. Ponekad se buni, ali jede. Voće neće ni u ludilu , sem ponekad malo jabuke. Sveže povrće ni da vidi, sem krastavca. Obožava lubenice. I šta ću sad!? Krastavac i lubenica su čisto sezonsko povrće, a baš one "plastične" iz supermarketa ni ja ne jedem, a kamoli da dam detetu tokom zime. Jedina uteha mi je što voli variva (Pasulj, spanać, boraniju, grašak). Voli pikantno, pa stavim belog i crnog luka. Kad omiriše, pojede. Mleko ne voli, pila je jogurt, sad neće ni to. Samo pavlaka. Ali bori se na svaki način da dobije ono što je naučila da jede. Navikla je na hleb i margarin, palačinke sa kremićima, krofne, štapiće i kojekakve čokoladice. Naučila da jede gde bilo, uglavnom pred kompjuterom (tu je provodila najveći deo vremena) ili pred televizorom. Našli smo druge oblike zabave, pa kompjuter nije zanimljiv, ali čim neko upali tv, odmah traži gickalice. Tv ne palimo često, sem kad ona gleda neki crtani. Učimo je da jede za stolom, ali dešava se da vrišti kad je nagovaram da sedne. Borim se koliko mogu, ali ne smem ni da je maltretiram i sve joj zabranim. I ovako joj se život tumbe okrenuo. Ima li ko kakav savet? Svaki je dobrodošao.
|