Peace*
|
IZVORNA PORUKA: Iskreno, ne razmišljam toliko daleko. Ono o čemu trenutno razmišljam su neke moje 40te kada vidim nove "probleme" sa Lukom, neke rane teen probleme, vidim do tada još jedno dete, koje bi već tada ja želela da bude isto dovoljno odraslo da relativno brine o sebi, i nadam se da ću izgledati kao moja mama kada sam ja bila tolika. Moj kratak odgovor bi bio: ne, ne razmišljam o tome. 09.05.2009. Moj post. I evo me, punih 39. Rani teen problemi sa Lukom, mada - ok je, nije strašno. Drugo dete, Marko, puni 10god ove godina za koji mesec, dovoljno odraslo da relativno brine o sebi. Ja - ni nalik mojoj mami kad je bila u mojim godinama , ali to je stvar mode. On je bila varijanta suknja 5 prstiju iznad kolena, sako, marama, ozbiljna šminka i frizura, crveni karmin i crveni nokti, štikla. Ja sam fazon farke, majca, nekad kožnjak nekad sako, frizura - ravno, laka šminka minimum, mada umem da iskočim sa crvenim karminom i lakom. Ono što sam gledala neki dan su moje šake, i baš sam drugarici rekla da su iste kao mamine kad sam bila mala, i baš su mi bile lepe, pa su mi sada moje lepe. Sada izgledam mnogo bolje nego te 2009. Šta se promenilo? Počela sam mnogo više da vodim računa o sebi - krema za ovo, krema za ono, pakovanje za kosu, pedikir... svašta što nisam pre. Strah od starosti? Više razmišljam o tome nego pre 10 god. Nerviraju me nadlaktice, i uporna sam da sredim taj deo tela. Vidim promene na vratu, iako još uvek to uglavnom ja vidim (ili me ljudi foliraju ). Ne dopada mi se ideja starosti, ali sam odlučila da su ovo sada extra godine. Deca dovoljno velika a dovoljno mala. Ja dovoljno samosvesna. I dalje smatram da imam još sigurno 10 god da se ponašam kao da sam mlada i imam gomilu mogućnosti, zanima me, da li se ta granica pomera, pa ću i za 10 godina misliti isto to?
< Poruku je uredio Ana RR -- 9.6.2020 21:14:56 >
_____________________________
Tasha Objasni im Bože, da mi se može!
|