|
Mariya -> RE: Da li vam nedostaje vase detinjstvo? (11.11.2016 0:07:11)
|
Ne,nikako mi ne nedostaje!
Moje detinjstvo je bilo ružno. Obeležio ga je otac, agresivni alkoholičar, kockar i propalica. Kada se setim detinjstva, prvo se setim kako nas je maltretirao, fizički i psihički,izbacivao nas decu iz kuće kako bi mogao da tuče mamu a da je mi ne branimo. Sećam se kako joj je držao nož za vratom,mi smo vrištali da je ne dira,a on se zadovoljnog smeje. Nas je budio noću, kad bi došao pijan kući, ustvari nije nas budio nego izvlačio iz kreveta da bi nas tukao. A mi smo imali 9,6 i 4 godine. Slao je kući svoje "prijatelje" po novac kako bi mogao da se kocka. Jednom je njegov prijatelj došao na vrata i tražio od mame ključeve od kola jer ih je osvojio od mog oca na pokeru. I odneo ih je. Kad je dobio platu, mama je dobila spisak od vlasnika kafane, da kupi sve ono što je moj otac popio a nije platio. I tako smo sa mamom išli i kupovali gajbe i gajbe piva i desetine flaša vinjaka. Sećam se da sam više bila gladna nego sita jer nam nije davao novac,nikad nisam imala za užinu. Nosila sam tuđe stvari,koje su devojčice prepoznavale na meni i govorile mi: "To su bile moje pantalone" Nisu mi dolazile drugarice jer ih roditelji nisu puštali kod nas,a ako bi neko i došao,obično bi ga/je ismevao,komentarisao roditelje,kako joj je majka kurva a otac kreten. Roman bih mogla da napišem o svemu čega se sećam,a gde su još događaji koje sam potisnula negde,da ih se ne setim ikada više. Najstrašnije je to da mama nikada nikome nije priznala niti ispričala šta joj je radio,sestra se još i seća nečega ali brat slabo,jer je bio mali. I sve što se dešavalo znam samo ja.
Jedino što je lepo,kad se prisećam,su igre nas troje u dvorištu, na ulici.
Moj život je postao normalan tek od moje 14 godine, kada sam krenula u srednju školu, tada sam se konačno odvojila od roditelja, otišla u drugo mesto kod babe i dede i otad je moj život lep.
|
|
|
|