IZVORNA PORUKA: Maccana

Evo i od mene puno za malog bebana i nek je sa srecom.Ne sekiraj se za "sutra" i misli na njega "danas"jer ti ne mozes i ne treba da znas sta ce da bude sutra,mozes da predpostavljas ali moj ti je savet da zanemaris to.On ce biti srecan ako vi budete srecni. I jos nesto-ima puno ljudi koji ne smatraju to nekim nedostatkom,ne samo onih koji to smatraju kao manu.Nauci ga da postuje sebe i drugi ce ga postovati.Nije to nista,opusti se i uzivaj.

IZVORNA PORUKA: MissLola

Ivavr, ja sam pre 24 godine rodjena bez prsta na desnoj saci i jedan od prstiju mi je jako kriv i nema funkciju jer samo malo mogu da ga savijem. Isla sam na prvu operaciju sa 3 godine, i tada su mojim roditeljima predlagali da mi stave prst sa noge, na sta moji roditelji nikako nisu pristali i hvala im na tome. Zasto dirati nesto zdravo i krpiti nesto sto hteli mi ili ne da priznamo nikada nece biti onako kako bi trebalo. I,nikada se roditelji prema meni nisu ophodili kao prema detetu koje je razlicito od druge dece. To je jedan fizicki nedostatak i ako se iskoristi na nacin da ojaca vase dete to ce biti dobro. Sasvim sigurno cete imati dete koje ce biti zrelije od svojih vrsnjaka jer ce se suociti sa nekom manje lepom realnosti ali to je i dobro jer to je zivot!Kroz pubertet me je jako mucio taj moj nedostatak,ali najvise sam o tome pricala sa drugaricama jer mi je bilo zao da roditelje opterecujem time jer verujem da im je jako tesko zbog toga. Onda su dosla i zaljubljivanja i nekako uvek sam naletela na momka kome to nije smetalo. I,to mi je svakako puno znacilo,jer sam na pocetku svakog upoznavanja morala da saopstim svakome od njih kakav problem imam. 2005 sam imala drugu operaciju,ali moj jedini cilj tada je bio da samo ispravim i osposobim prst koji imam. Nikada nisam pristala na ugradjivanje nekih pomagala ili bilo sta slicno jer sam imala teoriju da to jos vise privlaci paznju. Operacija je bila po mene ne uspesna. Sve je ostalo isto a samo sam prosla kroz dodatne bolove. U bolnici sam tek shvatila koliko je moj problem mali naspram nekih drugih problema i dok to sama nisam shvatila,nista mi nije znacilo kad mi drugi kazu "budi srecna kakvih ljudi ima". Ovo zaista ruzno zvuci,ali nekako je meni bilo lakse. Nikako sazaljenje prema osobi koja ima nedostatke jer to mnogo vise boli. Do pre par godina krila sam saku jer bi mi bilo neprijatno kad uhvatim tudji pogled na mojoj saci a taj neko cuti i nista ne pita. Cudno,ali meni je tad bilo neprijatno zbog te osobe a ne zbog mene. Danas vise ne krijem ruku, imam decka vec 3 i po godine koji me jako voli i koji u sali kaze da ne zna kako bi posle mene bio sa devojkom koja ima sve prste! Dok njega nisam upoznala nisam umela da se salim na svoj racun a sad sa njim je to kao dobra terapija. Prihvatila sam to,ne znaci da razumem,ali zivim sa tim,bavila sam se i sportom, zivim kao i svi drugi. Ovim sam pokusala da vam malo priblizim kako zivi neko ko ima slican,svakako manji problem od vaseg,ali zaista bitno je da imate dete koje je pametno i zdravo iznutra jer sve ovo spolja je zaista manje vazno! Ja sebe sada ne bih mogla da zamislim sa 5 zdravih prstiju na ruci jer ovo sam ja i nema svrhe da trazim razloge ili uzroke zasto sam ovako rodjenja. Ali,sutra kada budem zelela da budem majka moracu dobro da se raspitam o svemu zbog svog deteta. Sto se mene tice ja sam se pomirila sa svojim problemom i on je postao deo mene.