Lyanna
|
pozdrav svima, nova sam na forumu, ali ga već dugo pratim redovno.
Čitam vaše postove o DM porodilištu i morala sam da se javim da opiem svoje "nezaboravno" iskustvo, ali u negativnom smislu.
Naime, porodila sam se u aprilu prošle godine, pri tom prenela tri nedelje iza termina i pristali su da me porode tek kad smo i beba i ja otišli u aut totalni.
Porođaj sam po sebi mi je bio ok, imala sam epidural pa se nisam osećala kao da se porođam i bilo mi je super. U porodilištu su svi bili super, porodili su me dg Golubović i dr Mićić i o njima imam samo reči hvale.
Moj pakao počinje kad su me prebacili na odeljenje. Bila sam sečena poprilično, ušivena, činilo se, od kolena do grla, potpuno oduzeta od epidurala, beba pored mene. Pošto mi je prva beba, ali u bukvalnom smislu te reči jer nikad nisam imala prilike da se sretnem u okolini sa malom bebom, naravno, nisam znala ni da ga držim kako treba, ni da mu presvučem pelenu, apsolutno ništa, a očekivala sam da mi to pokaže pedijatrijska sestra, to im je uostalom posao. Sestra se u neko zlo doba pojavila i lepo se izdrala na mene kako sam nesposobna i mlitava i da kopusam po bebi sama, tako ću naučiti. I tako sam ja kopusala po bebi sama, stavljala pelene naopako, totalni haos.
Došlo je na red dojenje a ja mleka ni kapi, genetika, moja mama nije dojila, ni moja baka, jednostavno, žene u mojoj porodici nisu imale nikad mleko. Pitala sam za dohranu, ali mije sestra nejstrašnije odbrusila da nema nameru da mu da dohranu jer treba samo njemu da pravi jer naodno sve ostale majke doje. I tako, moj sin nije jeo apsolutno ništa tri dana, ja sam ga držala non-stop na siki iz koje ni kap mleka nije izašlo. Tada je već prošlo 4 dana od kad sam poslednji put spavala, a takođe ni bebac nije spavao jer je po ceo dan i noć vrištao od gladi. Tek treći dan su moji uspeli da iščupaju "vezu", jednog lekara koji je intervenisao da bebu nahrane a da ja mogu malo da se odmorim. Sledeći dan smo otpušteni iz bolnice. Na otpustu je bebac imao 780gr manje nego na rođenju, pa su nastavljali da me napadaju kako sam neodgovorna i kako uskraćujem bebi svoje mleko jer mu "ne dam" da doji, bezobzira što je vukao na prazno tri dana i ni jednu kap nije posisao. Kad smo došli kući počeo je da jede Aptamil, napredovao je super, a ja mogu da kažem da su mi tih par dana u porodilištu bili među najgorim u životu.
Porodilište kao porodilište je lepo sređeno, čisto, sve je novo, ali tamo treba da se porađaju žene koje će imati savršeno lak porođaj, dovoljno mleka da doje, iskustvo sa bebama i čelične živce, jer nije svo osoblje slatko i predusretljivo.
Toliko za sad od mene i nadam se da nikog nisam uplašila pričom :)
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
I ja sam se porodila u DM, nisam imala mleka (kao ni moja mama) ali bebe su stalno dohranjivali, obilazili, presvlačili.. jedan momak, tehničar po imenu Marku je trčao oko svake bebe, čini mi se da beba nije još ni zaplakala kako treba a on je već tu, hrani, presvlači, pere.. divan, divan, dečko. Ja sam posle porođaja bila baš loše jer mi je krenuo pesak u mokraći, dobila sam ešerihiju i imala sam jezive bolove, bebac je dobio žuticu, i ped. sestra ga je stalno pazila, donela bi mi ga samo na kratko da ga vidim i pomazim i vraćala ga nazad, jer je videla da mi je baš loše. 
Ja sam se tamo porodila pre tri godine, dva dana je beba bila na dohrani, a trećeg sam ja lično tražila da je izbace jer sam imala dovljno mleka.
za sve te vredne ljude tamo!
