prase
|
Ako sada ponovim nešto što je neko drugi već pisao, oprostite... ali nisam mogla da iščitam svih 6 strana teme a htela bih da kažem kako smo mi razmišljali na temu kredita, odnosno stambenog rešenja, što se u današnje vreme u BG svodi otprilike na isto.
Prva hipoteza je da su cene nekretnina u BG trenutno nerealno visoke. Verujte mi, pre godinu i nešto sam bila na Azurnoj obali, tamo je cena kvadrata (bez pogleda na more) kao na Novom Beogradu!!! Ako bismo gledali najvišu cenu kvadrata na NBG i cenu nekretnine po kvadratu na Azurnoj obali sa pogledom na more, tu su negde. Zavisi kakva je nekretnina (i jedna i druga). Osim Azurne obale, videla sam dobar deo Evrope i jedno parčence Azije... svuda, ali svuda je cena kvadrata stana jednaka visini dve ili tri mesečne rente za taj stan. Kod nas je slučaj da je taj odnos 1:5, ako ne i 1:10! To govori o nerealnosti cene kvadrata, jer mesečna renta (rata kredita) govori o tome kolika je zapravo finansijska moć onih koji nemaju svoj krov nad glavom...
Druga hipoteza je da cene nekretnina u BG moraju da padnu onog trenutka kada svi koji su spremni da ulete u kredit to i učine, a oni koji su stekli cache od privatizacije, prodaje zemlje u CG i sl. kupe nekretnine. Kada padne potražnja, pašće i cene. Sledeća stvar koja ide u prilog ovome je što se polako i bojažljivo uvode propisi i tenderi umesto "dođem ti" i "kume moj" u izgradnju stanova.
Treća hipoteza je da kamate za će kamate za stambene kredite u bankama morati da padnu, ako se država stabilizuje (nigde u svetu kamata nije kao kod nas, čak se u nekim državama uzima u obzir ako ljudi imaju decu, koliko dece i sl.).
Poslednja i možda najvažnija stvar - zaključili smo da nije bolje davati ratu za kredit umesto plaćati stanarinu, pod uslovom da može nešto da se uštedi preko stanarine. Evo računice za kredit sa minimalnim učešćem (kakvo bi bilo za dvoje mladih koji tek kreću u avanturu zajedničkog života  ):
Cena nekretnine: 100 000 eur
Učešće: 5 000 eur
Mesečna rata: 485 eur (subvencionisani kredit, kamata banke 6%, rok otplate ukupno 30 godina)
Ukupan iznos koji se daje u periodu od 30 godina: 165 600 eur
E sad, kako to izgleda kada se iznajmljuje stan npr. prvih 5 godina (pretpostavimo da mladi bračni par ima kod sebe onih 5 000 eur koje su potrebni za učešće i da može da uštedi 250 eur mesečno, a da iznajmljuje stan za 300 eur mesečno):
Cena nekretnine: 100 000 eur
Učešće: 20 000 eur (ne računajući kamatu koju bi dobili u banci ako tamo štede)
Mesečna rata: 450 eur (subvencionisani kredit, kamata banke 6%, rok otplate ukupno 25 godina)
Ukupan iznos koji se daje u periodu od 25 godina: 124 800 eur
Ukupan iznos koji je potrošen na stanarinu za 5 godina: 18 000 eur
Ukupan iznos za ovu kombinaciju: 142 800 eur
Da li neko osim mene vidi razliku u nekih 20-ak hiljada eura? Primetimo da postoji i razlika u rati za kredit, u prvom slučaju ona je 485 eur, a u drugom 450 eur (navedene su samo rate za deo koji se vraća banci, za onaj deo što se vraća državi su manje rate). Sve ovo pod pretpostavkom da neće pasti cene stanova (a hoće) i da neće pasti kamate banaka kada se stabilizuje država (a hoće).
Razlika je još dramatičnija ako se pretpostavi da mladi bračni par nema pravo na subvencionisani kredit, pa nema onog dela koji plaća državi sa mizernom kamatom, kao na primer mm i ja.
Na kraju krajeva, samo Bog sveti zna šta će biti sutra, a ne za 30 godina. Ja bih radije deci da ne ostavim ništa, nego da im ostavim dugove...
_____________________________
sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
