lelaigor
|
Ćao, svima. Opet ja. Nema me, nema, i onda se odjednom pojavim sa nekom temom. Nisam uspela da nađem ništa slično mom problemu, ali se neću ljutiti ako moderatori ovu moju prebace negde drugde.
Naime, imam jedan, za mene, jako veliki problem. Nekome će ovo sve verovatno delovati smešno, ali meni nije. Ni najmanje. Većina vas zna da imam ćerku, zove se Daria i ima godinu i (još malo) dva meseca. Kada je imala dva meseca, dobila je urinarnu infekciju (esherihiu coli) i završile smo u Dečijoj bolnici, gde smo ležale 7 dana. Kada smo se otarasili te...neću da lajem...bakterije, usledili su određeni pregledi koji su potrebni da bi se videlo kakvi su uzroci i posledice. Posledica su ožiljne promene na levom bubregu, a uzrok vezikoureteralni refluks. Usput smo saznali da su joj "verovatno" (još nije dokazano, čeka nas još pregleda) srasli vaginalni i urinarni kanal. Moj problem nije u svemu ovome što sam napisala. Moj problem je u mojoj glavi. Još u trudnoći mi se dešavalo da dobijem određene "napade" neznatnog porasta pritiska i znatnog porasta pulsa. Svemu se to pripisivalo, ali nikad se nije istražilo. Posle porođaja, sve se to nastavilo, pa posle ležanja u bolnici sa Dariom pogoršalo, pa posle otkrivanja Dariinih dijagnoza još pogoršalo. Da bi se na kraju ispostavilo da imam anemiju zbog nedostatka gvožđa zaostalu od porođaja (imala sam prilično težak porođaj i izgubila puno krvi, čemu oni mesari u Betaniji nisu pridavali neki značaj), količina gvožđa u mom organizmu, prilikom kontrole krvne slike posle bezbroj svakojakih teških simptoma iznosi jedva 8. Elem, počela sam da pijem lek (gvožđe) i pošto uskoro treba da ponovim KS, nadam se najboljem. I pored višemesečnog pijenja tog leka, meni se stanje nije popravilo, nego pogoršalo. Da bi se na kraju ispostavilo da imam neki problem sa srcem. Još uvek ne znam šta je, u sredu sam bila kardiologa, žena mi je dala uput da idem da ležim u Kamenici, jer mi stanje nije baš najbolje. Ja sam to odbila, jer nemam kome da ostavim mog anđela, i rešila da sve pretrage uradim privatno.
E, sad...problem je ovakav. Sve smo mi majke, i sve mi brinemo za svoju decu. "Brinemo" je tako mala reč za ono što ja (kao i sve ostale majke) osećam. Ali, ja imam jako veliki problem sa savladavanjem tog nekog straha, bola, brige...i to me je dovelo dovde. Daria je bila bolesna pre nedelju-dve, malo grlo, malo kašalj, malo slinava...i naravno uz temperaturu. Ne znam kako da vam opišem kako sam ja to podnela. Mm nije znao šta će sa mnom. Ja nisam jela nekoliko dana, vodu nisam pila...kada bi mi puls skočio "baš jako" (inače dostiže i preko 160) popila bih bensedin, ali bi taj osećaj bola, nemanja snage, želje da umrem ili da se probudim iz tog ružnog sna - ostao.
Ne znam šta da radim. Kardiolog mi kaže, da mi je srce na putu da pukne. Jako čudno radi...i neće moći doveka tako. Razmišljam se da kada obavim sve te preglede, odem malo i do nekog psihologa/psihijatra... Ne znam, ali očajnički tražim nekog ko će mi pomoći da savladam te "probleme u glavi", da mogu da podnesem najobičniju ćerkinu prehladu, da bih mogla da joj pomognem. Ne daj Bože, kada bi se opet desilo nešto tako strašno kao onda kad je imala 2 meseca, pa ja bih umrla na mestu.
Ako ima neka forumašica koja me razume, koja je u istoj ili sličnoj poziciji kao ja, ili koja jednostavno može da mi pomogne, ja bih vam bila beskrajno zahvalna. Pomoć mi jako treba, da bih što duže izdržala. Dete mi je sad, hvala Bogu, zdravo, ali je zato mene sastavilo. Srce me probada skoro svaki dan, puls ne silazi ispod 100 i nešto. Užasno se osećam...a psihički... Pa, recimo, da su tabletice bensedina meni sad već kao bombonice...
Hvala vam unapred svima, i izvinite što nisam često ovde. Nisam baš neko društvo u zadnje vreme...
_____________________________
Always look on the bright side of life...
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
