Anoniman
|
IZVORNA PORUKA: AGabriel
e, imam pitanje. Devojcica koju čuvam ima 3 godine i kreće u vrtić, a pošto mi je malena rod i mnogo je volim, interesuje me da li je ostaviti puno vreme ili postepeno prilagoditi dete na vrtić, mislim ono, prvi dan sat, drugi dva i tako, da ne dobije taj strah od napuštanja, jer razlog zbog kojeg želimo da dete bude u vrtiću je taj da provodi vreme sa vršnjacim i stekne neke navike u grupi, nauči pokoju pesmicu, jer ovako neće. Dete je vrlo slobodno u odnosima sa okolinom, ne stidi se i ne plaši ljudi, bilo bi šteta uništiti to, Ja sam za varijantu postepenog, sa majkom u blizini. Još da dodam, imam 45 godina i sećam se jednog jedinog svog dana u jaslicama, nisam imala ni tri godine, ne znam tačno, ali nekih 7-8 sati sam neprekidno plakala i sad imam tu sliku pred očima iz one male perspektive. Mislila sam da me je mama ostavila da umrem tu sama i jadna. Ipak je došla po mene i više nikada, do predškolskog polaska, nisam otišla u tu zlu ustanovu.
Upisala sam Luku bila u jaslice sa 14 meseci. Nije bilo faze navikavanja, plakao je mesec dana, posle više nije hteo kući. Tada sam forsirala da ostanem sa njim u početku, i koliko god da su me vaspitačice ubeđivale da to samo odlaže momenat kada će plakanje početi, nisam slušala. A zaista jeste tako. Ispisala sam ga posle 3 meseca iz jaslica, jer je stalno bio bolestan, ja sam bila zaposlena na određeno i nisam imala bolovanje, a nije imao ko da ga čuva.
Sa 3 godine krenuo je u vrtić. Nije bilo faze navikavanja u smislu da mama ulazi. U početku sam ga ostavljala do 11h, plakao je, ali mnogo manje nego onomad u jaslicama. Onda posle je ostajao do 14h, i nije bilo problema.
Sada, sa 4 godine, promenili smo vrtić. Evo drugi dan ide u novi vrtić, sve je super. Izgleda baš veseo, i vaspitačice kažu da je super.
|
,tipa reci cu ja tebe vasp,sta radis,sa si rekao itd. 
? 
Odštampaj
